Основи физиологије

10 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

наткриљују остала размерама у којима се налазе у храни, и важ-

ношћу коју имају за исхрану. Тако, да се са физиолошкога гле-

дишта може рећи, да се храна, ма како различне изгледе имала,

Главни са- састоји из тела која припадају овим трима хрпама органских једихране. њења: беланчевинама, мастимаи угљеним хидратима; уз то треба додати минерална тела, воду и соли, и гасовити

алименат кисеоник, који се обично налази и растворен у води.

Та се тела налазе-удружена у врло различним размерама у готово свима биљним и животињским производима. Поред њих могу се наћи и друга врло разноврсна органска тела, нарочито у биљака, као што су, на пример : органске киселине, алкалоиди, гликозиди, есенцијска уља, обојена тела, смоле, алдехиди и др. Од тих тела нека немају никаква утицаја на животињску еко- | номију, бар у размерама у којима се обично налазе и храни; друга пак утичу на живчани систем (кафеин, теобромин) а нарочито на чула укуса и мириса. Ова се последња улога не сме подценити, јер је она, као што ћемо видети, у ствари од велике важности, од много веће важности него што се то обично мисли, нарочито у исхрани човека и виших животиња. Ту улогу играју зачини, које човек свугде и од вајкада додаје храни. Најзад, мора се држати рачуна у исхрани човека и о алкохолу; јер ма да је то тело непотребно животу и ма да се оно у природи готово и не налази, тако да не улази у састав животињске хране, човек је посветио једну од својих највећих индустрија справљању алкохолних пића, и ова, позната од памтивека, заузимају данас извесно место у храни већине људи.

Из реда којим су у следећим странама изучавани хемијски саставни делови хране, не треба ништа закључити о њиховој већој или мањој физиолошкој важности, јер тај је реду главноме основан на хемијској сложености, идући од простијих ка сложенијим телима.

~

=

а Ај –=олива ин виа ата нај

1. Вода.

| Организам прима воду из неорганскога света и као саставни део сваке биљне и животињске материје. Највећа количина воде на нашој планети, мора и океани, није употребљива за човека И уопште за створове који не живе у тој средини, услед своје јаке сланости; тако, да је присутност слатке воде прва погодба. људскога насељавања.

Вода коју пијемо садржи увек више или мање растворених минералних соли, које организам може да употреби према својим потребама.