Основи физиологије

ти | 1

Животињски и биљни организам садрже. воде у изобиљу; може се рећи да су живи створови натопљени водом. Већи део њихове тежине припада води: тело одрасла човека садржи око 600/, воде; што је организам млађи, то је све воденији (фетус у трећем месецу садржи 940 воде). Ткива и органи садрже воде у врло различним размерама: најводенија је крв (око 800/)) док кости садрже око 250/, воде; више од половине целокупне воде организма припада мишићима“).

Фивгичке особине воде. Треба поменути неке физичке особине воде, које су особито важне са физиолошког гледишта. Вода је пре свега растварач многих минералних и органских тела. На физиолошкој важности те особине није потребно настајати, кад се има на уму да она омогућава сав-хемизам који се збива

Вода уорганизму. Вода у храни.

Вода је растварач и преносно средство. у живом створу. Затим, вода је преносно средство: помоћу,

ње се растворена и чврста тела могу лако преносити с једне тачке на другу, и човек од памтивека употребљује то преносно средство као најзгодније. Ту особину течне воде искоришћује и животни механизам преносећи потребне материале у организму воденим путем, т. |. путем крви и лимфе, одржавајући на тај начин везу међу свим ткивима и ћелијама.

Физичка појава прелаза воде из течнога у гасовито стање, испаравање, од особите је физиолошке важности. То мењање физичкога стања бива уз упијање топлоте (латентна топлота). Када се један литар воде на температури од 100' претвори у водену пару исте температуре, при тој појави упијено је топлоте 536,7 калорија; дакле више од пет пута онолико топлоте колико је потребно да би се иста количина воде загрејала од 00 на 1000. Ту особину испаравања употребљује организам, као што ћемо видети на свом месту, при ослобођавању од сувишне топлоте.

Најзад, са биолошкога гледишта важна је и једна особина којом се вода одликује од осталих течности: вода у чврстоме стању, лед, мање је густине од течне воде из које се ствара. Важна је последица тога, да лед, остајући на површини река и језера, штити водену масу под собом, која остаје течна, што омогућава у њој опстанак зими разним створовима.

ж) Ево неколико података који се односе на садржај водом разних саставних делова наше хране:

месо 789 хлеб (бели) 35,5 шљиве 78,6

сланина 10,2 пасуљ 14,0 јагоде 90,0

масло 13,5 грах 13,8 јабуке 84,0

јаје (без љуске) 73,4 кромпир 75,0 пиво 836—91

млеко кравље 87,3 кукуруз 13,3 вино, око 80,0 „“ сир ементалер 34,4 патлиџан 96,2 А

мед 19,0 спанаћ 89,2

Латентна топлота испара-

вања.

Густина леда.

)