Основи физиологије

14 РАЗМЕНЕ МАТЕРИЈЕ

мене: дестилована вода прелази ка раствору, растворено тело ка дестилованој води, све дотле, доклегод с обе стране мембране раствор не буде имао исти састав. На тај се начин раствор разблажује повећавајући своју запремину и развијајући притисак; у исто време, под утицајем притиска, раствор у средишњем суду филтрује полако из овога кроз мембрану, и течност се враћа у свој првобитни положај, али с том разликом што сада течност с'обе стране мембране има исти састав.

Да би се могла измерити јачина осмотског притиска једног раствора, требало би имати мембрану која је пробојна за воду (растварач) али не за растворено тело, тако да ово остаје за време огледа на једној страни мембране, док раствор не развије сву моћ свога осмотског притиска. На пр., ставивши раствор бакарнога сулфата, којим је натопљен један суд од порозне. глине, у додир са раствором калиумфероцијанида, добива се талогу виду мембране, којом је суд обложен и која у осмот-

балупро ским огледима пропушта само воду а бране. не растворено телоу Такве су мембране дакле полупробојне (семипермеа_бидне). Замислимо сада један осмометар са таквом полупробојном мембраном. За један раствор развиће се у њему сталан притисак изражен висином течности у цеви, која ће бити мера осмотске моћи раствора који се у томе тренутку налази у апарату. На место цеви у коју се пење сам раствор, може се удесити један живин манометар, тако да ће се осмотски притисак развити на осмотски Њему без осетнога разблаживања раиГмолску створа који је стављен у апарат (Сл. 2.).

"ентра. Мерећи разним методама осмотски приција, Сл. 2. . Осмотска ћелија помоћу које тисак разних тела у растворима разних (се може мерити осмотски

окнцентрација, дошло се до овога пра- притисак разних раствора.

(вила: раствори разних тела, који садрже на исту запремину исти број молекула, развијају исти осмотски притисак. Према томе, раствор који садржи на литар 342