Основи физиологије
та ХРАНА 15
· (мол. теж. шећера) грама шећера има исту осмотску моћ као ра-
створ који садржи 46 гр. алкохола или 92 гр. глицерина (46 и 92 " мол. теж, тих тела). Међутим, многобројна тела, а на првом месту · минералне соли, не покоравају се томе закону: њихов осмотски " притисак јачи је него што би требао да буде по горњему правилу. " Видећемо ниже у чему лежи та изузетност.
За два раствора који имају исту осмотску моћ, каже се 17 сци | : те пари те . з ијг _ су један према другом изотонични. Раствор слабије осмотске ~ Ва моћи хипотоничан је према раствору јаче моћи, који је према
_ првоме хипертоничан.
| Биолошка важност осмотске моћи може се лепо уочити у Пласмо-
појави пласмолизе. Протопласматска је мембрана разних ћелија полупробојна (семипермеабилна) према многим телима, док је спољашња целулозна мембрана биљних ћелија потпуно пробојна. Стави ли се на пр. свеж листић маховине у раствор шећера,
_ који је изотоничан са течним садржајем ћелијским, тада се неће посматрати никаква промена. Ако је пак раствор шећера хипер-
· тоничан, тада ће, по закону осмозе, вода прелазити из Ћелије напоље, доклегод се молекуларна концентрација ћелијскога сока не буде изравнала са концентрацијом шећернога раствора, те тако сок и раствор постану изотонични. Али губљењем воде, _ ћелија ће променити свој изглед; еластична протопласматска 1 мембрана повући ће се, одвојивши се од ћелијџ ске, а ћелија ће изгубити своју једрину. (сл. 3).
Та је појава позната под именом пласмолизе. Унесе ли се пласмолизована ћелија у хипотоничан раствор, тада, пошто је концентрација ћелијскога сока јача од концентрације тога раствора, сок привлачи воду у ћелију, разблажује се и тежи да постане изотичан са спољашњим раствором. При томе дешавају се промене у ћелији супротне пласмолизи, ћелија постаје једра, повећава свој тургор.
и
Ове појаве, нарочито јасне у неких биљних ћелија, могу се посматрати и на животињским (крвна зрнца, мишићна влакна итд).
Тургор
Хемолиза.
(Сл. 3.) Разни ступњеви пласмо- ; лизе ћелија једнога ли- У ЈЕДНОМ изотоничном сланом раствору цр-
"ћ стића маховине. вена крвна зрнца остају дуго непромењена,
док у хипотоничном, у дестилованој води на пример, прсну и испусте своју црвену боју: та се појава назива хемолиза.