Основна меканика. Део 1, Кинематика : за ученике Војене академије и виши школа у Србији : са 260 слика у тексту

127

тањем, кога би оса пролазила кров ма коју повољну тачку 0' у простору, и са једним напредним кретањем, управним на равнину ОРО, и заиста, нека је ф угловна брзина обртања око ОР. Ако сад овом обртању, додамо друга два кроз О' повучена и противположена, којих су осе ОР, и ОР, равноодстојне са ОР, а угловне брзине равне брзини 10; увиђавно је, да тиме нисмо никакву промену произвели у кретању тела. — Но ако је обртањеоко ОР

истог правца као и око ОР, онда сљедује да остала два обртања, т.ј. око ОР, и О'Р", образују једну спрегу, која се своди на напродно кретање О'У, управно на равнину РОО', и кога је брзина, равна (угловној брзини ф, помноженој са растојањем оса ОР, и О'Р, што смо имали доказати.

Потоме ми можемо свагда, без преиначења брзине абсолутни кретања, заменути ма колики број обртања, око ма какви оса:

1-во. Са толико одговарајуће једнаки, и равноодстојни обртања и истог правца, колико је дати обртања. — Сва пак ова обртања, којих осе пролазе кроз повољно узету неку тачку, моту се затим сложити само у једно обртање, као. што ћемо то ниже видети, и

2-то Са толико исто напредни кретања, која се такође могу сложити само у једно напредно кретање.

Олагање два обртања око оса, које се неналазе у једној истој равнини.

137. Нека су АВ,и СР, (Ол. 75) осе два једновремена, елементна обртања неког тела. Предпоставимо да се ове осе неналазе у једној истој равпини. Кроз ма коју тачку КЕ, праве АРВ, повуцимо 0'р' равноодстојно, са (о учинивши, ми