Основна меканика. Део 1, Кинематика : за ученике Војене академије и виши школа у Србији : са 260 слика у тексту

189 .

Ако је то тако, онда ће тело М остати у покоју, и сад абсолутно кретање тела ЈУ, биће управо тражено релативно кретање. — Ово кретање определићемо, као што је лако сватити, ако сложимо по досад познатим правилима собствено кретање тела М, са кретањем које би равно и противположено било кретању тела ЈИ, или кретању координатни оса чврсто сајужени са телом М. —

Тако исто лако је видети, да је релативна брзина, тела. М, у ма ком тренутку, резултанта од његове абсолутне брзине, п брзине која би равна и противположена била брзини тела М.

Приметба. Све ово вреди и за релативну брзину неке тачке односно ма какви координатни оса, које се ма како у простору крећу.

Ради бољег објаснења ове опште теорије, узмимо један пример.

Представимо себи да се два тела М,и М (Сл. 80) обрћу у противположеном правцу са угловним брзинама 20 и 40, око две сталне равноодстојне осе пројектиране | у СО и (С' Трати се да се определи релативно кретање тела М, односно тела А.

Решење. По предходећој теорији, треба сложити обртање о), са обртањем које би равно и противположено било обртању — и“. — Но као што су ова два композантна обртања истог правца, због тога што су дата обртања противположвног правца то ће по Љ 130 — резултанта ЈУ ови композантни обртања бити ЈУ = () + 7, а оса овог резултирајућег обртања, као тренутна оса релативног обртања, биће опредељена, ако поде- бал. 80.

4

; ' Џ | Џ | У О Џ || Џ 5: ' Џ Џ н Џ Џ Џ Џ , ; Џ Ц Џ б

лимо (ОО,у тачки А, на два дела преокренуто сразмерна угловним брзинама % пи #'. —

Кретање тела, Ј, односно тела ЉМ, биће такође обртање око осе А. Ово је обртање равно и противположено горенађеном резултирајућем обртању.