Основна меканика. Део 1, Кинематика : за ученике Војене академије и виши школа у Србији : са 260 слика у тексту

151

А, на крају времена 4! налазити у ту; а писта тачка 7, сматрана као да принадлежи телу ВБ, рецимо да ће се налазити у п, на крају истог времена 4:. — Потоме имаћемо: и

тту == ча., те == 848.

Две тачке ту и т, кад су врло близу једна другој, налазиће се у правој пруги равноодстојној са тангентом те. — Ако јошт означимо по обичају са 9, брзину клизања оба тела. биће: тт = 9, Ф

Ако враткости ради означимо са # правац тангенте, онда из евега напред-реченог сљедује: ~

џ у 9д = Пт . а то љ туту : та == 5: (06): 520 (4 1)

1 ту, — ту 850. (911 5 отуда титу == - и сад замењујуУ 52: %. ћи равна место равни, имаћемо: и 52 (и %) р — % 7 анти 1 ал 6 дати - 4 8 палила као што тт. 59: (0%) пт 59 (0%) 590. (%) . 92 је лако дознати = 52 (04)

Прим: |-во. Ове ове ревултате, могли смо непосредно извести из теорије о слагању брзина, сматрајући једну од брзина и, 9;као привлачну, другу, као абсолутну, а 9,4 по правцу тангенте као релативну брзину.

Прим : д-то. У предходећој слики, брзине и;и 9; налазе се под правим углом, дакле је 52: (20) == ! и потоме

# 9 590 (08 __ 5 (ић) Но ове брзине могу бити и под косим (оштрим) углом, АНА ЕМВИ као што слика (88) показује. (2058

1 85 (0%) треба разумети 59 угла који образује бргина 9 са правцем тантенте '., тако исто и за остале синусе. —