Основна меканика. Део 1, Кинематика : за ученике Војене академије и виши школа у Србији : са 260 слика у тексту

ПРИ ДК (0): Примена Кинематике на махине.

Општи појмови о махинама,и о преносу или преиначењу кретања.

160. Пошто смо се упознали са главним правилама о кретању каво једне тачке, тако и тела, а поглавито како се опредељују брзине разни његови тачака, то ћемо сада да предузмемо изучавање једновремени кретања, п определење брзина више чврсти тела, која су тако међусобом спојена, да кад се једно од њих креће, онда се морају и сва остала једновремено кретати. — Ова наша испитивања односиће се поглавито на она тела, која долазе у састав разни махина. —

Махине сматране са кинематичког гледишта,

161 Једно или више међусобом спојени тела, по извесним неким правилима, зове се у опште махина.

162. Свака је махина опредељена да изврши неки извесни механички посао, и при саставу њеном, морају се свагда две, од махине са свим независне ствари у обзир узети. Ове две ствари јесу: 1-во. Извесна сила — снага, која се у меканики зове мотор (тофог) и 2-го. Посао који се хоће да изврши. — Махина је посредница, која олакшава мотору, да предпостављени посао изврши.

163. Свака махина састоји се из три главна дела: Први је део онај, на који непосредно ради снага моторна, и који ћемо ми, док се удеснија реч не нађе назвати: Примаоц (тесербецт). — Његова је конструкција по природи моторне