Отаџбина

ПРЕ ДВАДЕСЕТ И СЕДам ГНДПНА

647

куда иа један пут пенријатељ и уплашивгаи се (у опште је кавалеријн ноћ највећи дугаман), по гато нису знали, кодика је у ненријатеља сила, појуре натраг к мосту те груну иа пегаадију, која је.предазила на ову страну. Настане највећа забуна и гунгула. Пуцњава истина престаде, ади за то ипак ие имађагае нико од непријатеља одиажпости доста, да пређе на ову страну, те да се издаже каквој оиаспости. — Онај први батаљон бегае међу тим на нуту у Томагаевац; оп мигаљагае, да му сва остада војска сдедује Зора је свануда. ГГдан непрнјатељев беше поремећен. Кдапка, бојећи се, да с оне страие не падне како у теснац, но ипак жедећи, да у битци саучествује, окапе се нредаска нреко Тамиша те удари иутем иа Книћанинове редуте. Тамо приспе бага у онај пар, када Фетер и лева кодона (гато је из Ботогаа долазила) отворише ватру на Книћанина. Бој бегае жесток. 32 ненријатељска топа бејаху иаперени на Книћанинове редуте и иепрестано избациваху ватру. Ђулета и картечи удараху у редуте са три стране. Вепријатељска пегаадија три нут ,је* јуришала на редуте и три нут ју одбацише иагаи, док се најпосде расиргате. Неиријатељ бегае у очајању. Но он јога једаред хтеде иокушати срећу, те посла на нагае редуте коњанике. Шкадрон за шкадроном појури на нозицију, ал бадава. Коњаници у јарости својој нагну чак п на гаанчеве наше. Ал све бадава. Тек гато се њима приближе већ се и распршту. За њима други, трећи, четврти, док се нису сви изменуди. Непри.атељ беше малаксао. Сад тек имађаше Книћанин времена, да се осврие и па Томашевце. Са орловским својим оком сиази ои, где се тамо неки непријатељски војници врзу. Заче нека цуцњава. Бејаше то онај батаљон, гато је јутрос прешао преко реке и на Томишевац се упутио. Брже боље пошље Книћанин тамо Тодора Лазића са граничарима и са 200 одабраних јунака из Србије. И за тили час бегае онај мађарски батаљон разбијен. Пегааци нагну бегати онамо, откуда су поигли били. Ад их тамо дочека панчевачка гарда, гато је оно јутрос пречила била иепријатељу нрелазак нреко Тамигаа. Ненријатељ се загдави у Тамигау. Мост паде у нагае руке. Бнтка бегае задобивепа!!

Ја сам ову битку — коју слободио можемо у најлепше нагае бнтке уврстити у ономе рату — верно описао, и мпдо ми је, што ју нађох у књизи Кдапкиној са истом искреношћу и верношћу описану, само што Клапка сву крвицу, што његова колона немогаше задаћу њезину извршити, тобож на „густу маглуштину" баца, „која се бида пред зору спустида те немогућим учинила иредазак преко реке." Ја држим, да је и овде Кдапки требало принозиати храброст у непријетеља сиога, те би му ово служидо на дику и ла славу , иикако пак на — срамоту. У Бечу, 1875. ј Ј ован С тефановић Б иловски