Отаџбина

З^ЛАТНИ НОВЦИ Ј^РАхЉА МИ^ЛУТИНА , ЦАРА ДУШАНА, ^РАхЉА ВУ^АШИНА И КНЕЗА *ЛАЗАРА

I До скора су историци и нумузматици срнски држали, да наши стари вдадаоци, од којих данас већ познајемо тодике врсте сребрнога новца, нису ковади златних новаца. Ч. Мијатовић говори у својим студнјама о Фииансијама српскога краљевства по Чибрарију, како је „средњи век свију народа у опште снромашан златним п ситним новцима. Здатни новци у средњем веку ковади су се понајпре управ на средиштима ондашње највеће цивидизације — у Цариграду, Фдоренцији, Мдецима." Он сам подази у тим својим студијама с гдедишта, да српскога здатнога новца нема, напомиње само, да ако су икад ковани, да су могди бити ковани за Мидутинова и Душанова времена. Знатно је, да су све окодне нам земље осим Цариграда, као што су Мдеци и У гарска, почеде ковати свој здатан новац врдо касно у средњем веку. Међу тим трагова о златним српским новцима бидо је; адп се нису могди потврдити. Као што се може читати у најновијем Љубићевом деду „Орја ји§ов1ауеп8кШ поуаса, 2а§гећ 1875" нредг. XII, људи, који су, бавећи се нумпзматиком, први обратиди пажњу на нашу нумизматику, помињу златне новце. Тако А. БанДурић (1671— 1743) Дубровчанин, у своме нумизматичком делу штампаном 1718; тако Бернардо Нани у своме иумизматичком деду штампаном 1750 н 1752, тако Занети у делу штампаном 1750 — и помињу сва тројица здатан новац Милутинов. Још се води траг о неком здатном иовцу Ђурђа Бранковића, који Ерди џомиње но делу некога Француза (1)и Уа1, МоппаЈез еп ог, У1еипе