Отаџбина

квпжевни преглед

659

то не избавља њсног писца одпрекора: што своју способпост не окренс оним путем којим ће узвисити значај српске белетристике н помоћп да се у срнском друштву утврди што разумнпји поглед на свет. „Иванчин гроб" показује само колико би добила српска белетристнка кад би њени радници место измишљавања Фаитастичних приноведака почели да будним оком испитују целокупан живот данашњега друигтва срнскога. На послетку у четвртој врсти оставили смо покушаје иириповетке, које су само занимљиве и које су рађене с том цељи да се по што по то напише приповетка. Овамо долазе: Блудни син (превод), Сиромах ђак, Струк шебоја, Црте из мога дневника, Лосланички гласоногиа и Жива сарапена. 0 четвртој и трећој врсги пемамо више пишта рећи. Надати се да ће једни покушаји сазревати до озбиљннх радова и онда нам не ће бити крнво читати друге нове покушаје иових радника. Приповетке без смисла и без смера губиће се испред приповедака озбиљних и проникнутих фидософском анализом живота. А на свакп начин и тадентпрани писци нећеиспред ситница превиђати осповна питања која им сам век нодноси на решавање. Исто тако пемамо миого шта рећи ни о другој врсти — о приповсткама пз живота народа. У овој свесци „Јавора" та, грана белетристике пстипа пије заступљена обидато, ади се никако не мозке рећи да је рђаво оно што смо пашли. Желеди бисмо да та грана бедетристике буде унапред све обидатија и да у њој нађемо ие само описане адете и ношњу и храну нтд. него, како веди УЈепас „све радости и жадости, све депе наде, све живе узхитаје, све благости и доколице нашега народа." Ади о првој врсти имамо још некодико речи, и то нарочито поводом приповетке У борби жиоота , почем Калуђер још није ии свршен те се разговор о њему може да остави онда кад га добијемо потпуно израђена. Приповетка „У борби живота" одликује се од гомнле приповедака једном особитом цртом. У њој је писац показао један светао тип из нашега друштва оиакав исти тин какав је показао Тургењев у Инсарову. И ако је приповетка мада (само у 3 броја) опет је овај тип обедежен толико да се јасно види у гомиди других „јунака" наших приноведака. Писац прича како се пашао са својим позианпком из младости, Мидошем Р. Некад је Мидош био јуначина и диван као борупланини. А сад је изгдедао као сенка оне младе снаге. Њега је подагано цедида сува бољетица, ади он се не боји смрти, сто јој је пута поглсдао у очи. Оп се обрадовао нријатељу и бидо му је тако мидо што ће имати комс да се изјада нре