Отаџбина

660

КЊИЖЕВИИ ПРЕГЛЕД

него што заврши свој живот. И шта се јадао? Што се уверпо да се борио залуду, иа му је жао бидо ие живота који је био дао за ведику мисао, но црне несреће што животом својим и ранама својим није могао номоћи тој ведикој мисли. Мидошје живео за идеју ослобођења и уједињења српскога народа. Ои је освануо на београдским барикадама кад су са београдског града загрували топови. А кад су опет место „страсне недеље жељеног ускрса" настади „гњиди дани," он се нашао уХерцеговини и Црној Гори, где су загројаде пушке. Тамо се оп борио у првим редовима. Оп је чекао да пдане Босна, да нрискочи Србија да— но све је бидо заман. Напослетку се вратио са ранама на теду и са још дубљим рапама у души. Вратио се кући и сад још има једну бригу—да се помири с оцем који му није одобравао поступке и који је хтео од њега да начини кадуђера, не хајући ни најмање што му је син говорио да је ускрс српскога народа на прагу. Мидош се и помирио с оцем, ади то се нас не тиче. Ми смо се уставили код његове ведичанствене појаве и са свим нам је све једно хоће ли се прнповетка свршити овако иди онако. Но колико благодаримо писцу што нам је показао овај високи карактер у нашем друштву, толико пам је жао што је то све тако за мадо, тако узгредио. Тек смо се обрадовади што нађосмо у литератури један жив тин, а већ нам „новелиста* спушта завесу и иде да продужи приповетку. Није нама до приповетке кодико бисмо ради биди запитати писца да нам каже: како живе у нашем друштву ти људи који мисде као МилошР. који освањују на београдским барикадама и туку се у првим редовима у Херцеговини и Црној Гори? Има ли збиља таких људи и има ди их доста ? Шта раширују они око себе ? Како су се оии развиди? Еоји су их усдови живота створили ит. д. ит. д. ? Стотину и стотину питања изилазе пред нас, ади одговора нема. Да ли ће нас српска белетристика оставити да још дуго чекамо иа оваке одговоре?

,,Рукавица" роман из енглескога друштвеиог живота. но лемлчком преводу с енглескога , (прештампано из »видова дана«) издала књижара велимира вдложиђа. у веограду у државној штампарији 1875. стр. 427. стаје 10 гр. Бећ седми роман из енглескога друштвеног живота, и овај седми преведен „с енгдеског по немачком!" Роман се зове „Рукавица." Ни више ни мање него „Рукавица" бачена српској књижевности! —