Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПГЕГЛЕД

661

Има већ више година како бројеви „Видов Даиа" доносе, поред обичне подитике, још н веома трогатедне и „пикантне" приповетке. Да су све те приповетке остаде у дисту, ми не би ни гдаве осврнуди за њима. То је природна и проста ствар кад се уредништво, особито уредпиштво сведено па једну снагу, брине за сигуран и дак материјад којим се дист може избавити од тако опасне нразиине садржаја. Па природно је и може се разумети и што дист, који није срелан да има много унисника доноси занимљиве и страшне приноветке, да би будио радознадост у читадаца и ухватио каквог новог уписника. То је све природно и то све може да се разуме. Ади се никако не мозке да разуме сувишна доброта кн>ижаре Ведимира Вадожића која је све „Видовданове" романе у отштампаним књигама сачувада за српску књижевност. Иди мора бити да сама књижара, у својој бризи и љубави за српску књижевност, увиђа високу корист од романа из енгдескога друштвеног живота; иди се најносде иитереси наше књижевности и наших књижара морају да разидазе. Ми ово посдедње не ћемо да верујемо, за то ћемо се забавити кодпрвога: да ди су „Видовдапови" романи засдужиди да буду прештампани, иди је љубав коју је њима указада књижара В. Вадожића бида потпуно „издишна љубов?" Романи које је издао „Видов Дап" тако су надик један па други да је са свим свеједно за нашу дељ ако узмемо ма који од њих за данашњи наш „књижевни прегдед." Ми смо изабради најновијп. Еакав је он, такви су и сви други. Што се нађе у њему, то може да се нађе и у свима другима. То јест, ништа паметно ие може да се нађе ни у њему, ни у свима другима. Ради читаоца који није прочитао овај најновији ромаи морамо прво најкраће испричати у чему је ствар. У једно „мидокрвно дено створење" (читадац већ зна да је то тако увек у извесним романима) заљубљени су само три чдана овога романа. Мидокрвно створење зове се Адма Буверијева, кћи Ханрија Буверија (варварско изговарање енгдеских имена не ћемо поправљати, него ћемо их иаводити управо онако као што стоји у преводу „по немачком") господара од Вестерпарка. Обожатељи „мидокрвног" створења зову се Остин Бертрам, Франснка Вавазур и Л.орд Нортоншад. Одмах да кажемо шта су и какви су. Остин Бертрам је „врдо вешт, ади убог пробисвет" који је жудио само за богаством Админим. Франсика Вавазур је морски поручик, гу њега је цедо срце Админо и само се чека док