Отаџбина

662

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

се оп врати с иута, па да буде свадба. А Л.орд Нортоишад и воле Адму и треба му иоваца да испдати дугове. Вољом пишчевом Адма полази за Нортоншала, по што јој је отац убијен п по што се потпуно уверила да је н>ен Франсика погииуо на мору. Али се тек од тада развија^најцеобичнија и најчудноватија драма. Још на сам даи свадбе, Адма спази у цркви Франсику, оног истог који је умрво, но који се био спасао од смрти и вратио, за љубав писцу, баш на сами дан свадбе, да у роману начипи још једну трогатеднију сцену. Алма пада наравно у несвест и доцније увек задрктава кад чује за име Франсикиио. Писац се послужио на сву меру том придиком што Франсика живи, а од Адме, коју воли и која га воли, мора да буде растављен законом и чашћу. Наравно, ту се могу измпсдити свакојаки призори и писац ни најмање не штеди своју Фантазију, него нам износи једио за другим све запдетеније и све пикантније сцене. Ту му особпто иомаже Остшг Бертрам, којп се све до краја скоро задржава у тајности и неизвесности и тек се при крају дознаје да је он убица Алминога оца, и да је он онај страшни човск који је гонио матер Клаудијину. — Суреваивост која се развија непрестано у Нортоншалу, прелази у мржњу и на послетку би се имада завршити смрћу Адмипом, да писац није оштроумно увео у свој роман и глумицу Клаудију која опет необичним пачином (чнтадац пека не тражи да му причамо све несносне сцене нз романа) спасава Адму, а Л.орд Нортоншад отрује себе сама, те Алма, остав слободиа, пође за Франсику, и — Фала богу, роман се свршава. То је дакле у главноме садржај најиовијега романа „Видов дановог." Као што се на први поглед може да увиди, епгдески „друштвени живот" изгледа, да је живот празиих људи, и човек се мора прекрстити од чуда тпто да се такви романи преводе за српску пубдику. Адл може се рећи, роман описује известан део енгдескога друштва, он црта извесне типове који су истииити и који збиља живе у енгдескоме друштву — на шта се томе може замерити? Томе се може замерити само једна маленкост: Живот тих људи нема никакве важности за читаоца а нарочито за сриског читаоца. Не кажем да су то измишљени људи. Живи та гомида, живи доиста, она једе и пије, мења своја једа и пића, спава и лумпује, иде иа бадове и у каване, игра карата, билијара, игра се свим и свачим, игра се животом људским; живи та гомила и живот је некад весели, а некад мучи, она се заљубљује и одљубљује, она љуби лепе жене, лепе коње, лене псе и играчке; љубављу