Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГхДЕД

Ц1ШТИ СРВСКЕ ДГАМА У ПЕТБ РАЗД-ћЛА. ПА1ГИОАО МАТИЈА БАН. 1866. (Из рукописа: „Шатија Лаи, тижевнж") ®ав Ф1пд 1(1 даг јп агд, цпк паф ћес ®[цД(>Кд(?1(, сЗ п!ф( деГеђеп јп ђабгч, д!6» ев ((1пе дгбресе аН е« п1Д;| де1рС р п јц ђабеп. ® б г п е Историјска драма — то је кушаоница десничка. Надрииесник ту увек пропадне; прави песник увек исплива, иако се његов створ не развије у прави драмски организам. То је оно, што једном рекох, да је створ генија вазда добит. И његове су погрешке драгодене, јер су —генијалНе. Ову мисао зове Бан „хулом на здрав разум." Он мора да је ту на свој разум мисдио; јер, однста, „естетичне мане," које у Шекспира налази, више вреде но с.ва укалупљена појезија његова. — И Шекспир је писао историјске драме. Али дио(1 Нсе4 Ј оу ! , поп Псе*, ђоуј... Хоће ли песник бити веран историји — онда ће бити неверан уметности и његово роШз ошша Псеп1 биће мртво слово. Бан сам вели: „Д2)амска је појезија уметност, т. ј. вештачко иодражаваж природе, а није ирирода ." Па онет Бан у своме Ћ цар Лазару " не само што није слободан вештак, него је критички нсторнк; а за своје Цвијети сам вели: „Сва драма скроз је историјска." Берне вели: „Кад се на позорниди престављају догађаји, које смо проживели, и људи, које смо познавали, оида тражимо, да су ониси верни, да су слике налик, н ако то не нађемо , бићемо незадовољни с песником. Али ако нам он то све да, шта смо онда добили ? Стихове, нолусликове, извађене из велике драме пашег времепа, без смисла, неразумљиве и неистумачљиве, ако се ие зиа н не узме на ум, шта иде пре, шта сада, шта после. А драма