Отаџбина

ВАСА ГЕШПЕКТ

37

добар рачунџија; приповеда колико је он имао имања, и сретно израчунао. Управитељ намигне на Наранџића, овај устане, каже С-теви да се са директором разговара док се он не врати, и оде. Директор разговара се са Стевом, једнако га мери, и препоручи му мало стрпљења, мора ићи на поље, нешто је заборавио. Директор изиђе, а Стева остаде сам но није трајало неколико минута, ал дође један мизерикордијанац, са два јака момка, и јави Стеви, да мора њему следовати, да је болесган и мора се лечити. Стева протестује да он није болестан, нит је дошао тамо да се лечи, и хоће на поље, али му не даду како он хоће, него га ухвате испод руке, да га воде у његову ћелију, где је унапред све преирављено. Он се отима, али бадава. Савладају га; виче као бесан. Помаже и патер те га силом одвуку у његову ћелију и затворе га. Он је у протоколу већ записан као под сумњом даје „луди метаће га на пробу свакојако , је ли баш доиста луд. Тај је план Еатарина сковала, а Наранџић извршио. Стева је сад под загвором, а Катарина мирна, илаћаће онде месечио за њега. * Катарина је сада до душе мирна, али с тим није престала њена нужда. Мора за Стеву месечно плаћати, а помоћи ни откуд. Тек једва могу да живе, залаже једнако ствари, да сиротињу покрије. Треба Емилији новац за позориште, не може се. Још мало, па ће настати очајно стање. И што је најгоре , у јавном мнењу познате нублике на правди страдају. Почну већ пе најлепше примедбе о њима нравити. Знадо се да су од чике остављени, па онда Стевине