Отаџбина

КУМИО

617

Кад је код бодесника крв преиначена, као у анемији, скорбуту итд. она постане дрвенија, и добије више чврстих дедова. Др. Шнеп веди, да је пулс у почетку сдабо промењен, п да се тек посде некодико дана опази, да пулс престане да буде брз, да постане гипкији и пу.чији; и то и код оних лица, у којих се крвоток свакад узбуди, посде употребе ма какве хране. Још се и састав крви промени. Крв постане више пдастична, што показује престанак крводиптеља и ишчезнуће неприродних звукова у срцу и крвним судовима. Уилив на функцију коже. Знојеве, при употреби кумиса, зависи од индивидуадне накдоности за зној, од топдоте и сувоће времена и од покретања болесника. По мишљењу д-ра Ука, кумис онодико тера на зној, кодико и свако пиће, кад се пије у већој количини; док, по другим писцима, човек се тако јако зноји, да мора мењати преобуку некодико пута на дан; но поред тога човек се свакад свеж и крепак осећа. Уилив на органе мокрепа. При употреби кумиса мокраћа постане обилнија, водњикава и бледа, и готово је без икаква мириса. Опити д-ра Шнепа такође тврде, да се од кумиса више мокри, и да мокраћа буде готово као вода. Уилив на мозак. По Далу је онијајућа снага кумиса врло незнатна, и у сваком случају дејство врло кратко траје, и не оставља иза себе никаква непријатна осећања. Немогуће је, вели Дал, да се човек од кумиса опије; може само да се развесели особито од јесењег кумиса, који има више алкохола. — Румено лице , веће расподожење и мирно спавање били би једини појави од пића кумиса , без икаква трага главобоље или другог чега непријатног. Но с друге стране др. Уке ово вели: кумис може да опије. Л.ица која често и по више кумиса пију, свакад су више или мање напити и неспособни за душевни рад, но никад тако, да не би знали, шта раде. Уз то су наклоњени на спавање, што им врдо прија. Водеснпци, који су се спремади, да у степама много читају, који су намеравали, да својим приЈатељима често пишу, ни једно ни друго не могу да испуне, јер им се сав рад састоји у пићу, ходању и спавању. При томе немају ни гдавобољу или другу какву досаду. Др. НеФтел вели, да једна чаша старог кумиса може да опије човека, који није навикнут. У остадом, гдедајући на хемички састав кумиса и његову 45ЛИЧНОСТ са пивом, мора се веровати, да кумис може да опије. Писци који веде, да кумис нпкад не опија, очигледно нису водили рачун о ступњу врења кумиса, о навици и индивидуалном