Отаџбина

40*

Д 0 Д И ] А Л 0...!

г „Ај видиш ди племе многобројно Што још стење — јер га гњече гори: Кад се народ са мукама бори, Тад је ва се тужит 1 недостојно!"" Ван ЈелачиИ.

Додијадо ронство свету! Прекипио невнн плач! Ено — где се блиста мач Са Неретве, на освету Ком се не да вољно живет, Вољно му је вољно мријет!. У дламену народ стоји И пламену наду гоји Они што е' при огњу грију За слободу с' своју бију!

Већ витешка крвца лопи П1то је тужна раја лије Полумесец а што ирије Да с' у крви тај растопи! Хурра — хурра! на глас кличу Витезови из свог стана Аллах — аллах! Турци вичу Алла Турци црна дана Хурра — хурра — мунаре се пуше, Да се сузе рајине осуше....

Ај та бура млого ли ће Витезова позобати! Ал ће за тим сунце сјати На истоку — сунце би'ће! Ај млогу л' ке крвцу свету Тај крвави бој пролити Из крви ће с' свет родити: Нови свијет у свијету Сни'ће Стамбол кад задрема Полмесеца да му нема А ко ће за н> сузе лити? Еад Турака не ће бити..!