Отаџбина

НАПРЕДАК И МЕТА ЈСТАСТВБНИДК

637

онај је нарочито правио тешке оиите о производњи рада топлотом, и топдоте радом. Да би се овај закон јасније представио, потребно је било израдити нов механичан појам ( Галилеј је нашао иојам интензивности снаге ), а тај појам зове се квантитет снаге и./ш квантитет рада иди енергија. Овај појам квантитета снаге спремљен је још раније од чести у теоријској механици појмом квантума живе снаге, који се налази у покренутој маси, од чести у нрактичкој механици нојмом иокјзетачке снаге (ТиећкгаИ 1 , којаје потребна да би машина могла почети рздити. Техничари су нашли и меру, којом се може свака покретачка сиага измерити. Они су изнашли, колико Фуната ова снага може дићн за стопу високо у једном секунду. Тако су нашли да је коњска сиага равна покретачкој снази, која је у стању да 70 килограма сваког секунда подигне један метар високо. На машинама и њеним покретачким снагама најлакше се може видети једноликост свију природних снага, о којој нам говори закон о одржању снаге. Свакој машини, да би могла радити, потребна је механичка покретачка снага. Одакле ћемо је узетп и какавјењен облик, са свим је свеједно; главно је, да је само толико јака да може непрестано дејствовати. Покретачка снага може бити пара, ветар, вода, коњи или волови, и ако нам није потребно много снаге, онда може бити и човечија рука или какав обешен терет или електромагнет. Коју ћемо од ових снага употребити завис.и једино од величине снаге, која нам је потребна и од прилика Воденице креће тежина воде, која долази са брегова, а метеоролошки процеси испели су ову воду на брегове, дакле они су извор покретачке снаге за воденице. — Ветрењаче окреће жива снага нокренутог ваздуха и овоме су кретању узрок метеоролошки процесиу атмосФери. Парну машину креће напонска снага угрејане паре а ова је произведена топлотом, која постаје сагоревањем угљена дакле хемијским процесом. Овдеје хемијски процес извор покретачке снаге. Ради ли човпчија рука или каква животиња, онда мишићи нервима надражени непосредно производе механичку снагу. Да би живо тело могло произвести мишићну снагу, мора се хранити и дисати. Ова храна по што се сједини са кисеоником удисаног ваздуха претвара се у угљену киселину и воду и излази на поље. И овде хемијски процес производп непрестано мишићну снагу. То тако бива у телеграФским електро-магнетским машинама. Дакле ми добијамо покретачку снагу из разноликих природ-