Отаџбина
БОКА
11
клону на бокове: Тоила, игадо ћак до Суторинс , коју вел.е, да су Дубровчани поклоннди Турчину тек да се прођу горега сусједа; — и Мељине што иочињу ббницом мдетачком, а свршују џебаном ћесаровом, за којијем промаља кук, а на куку црква куцка. Манастир Савина, штоје лијевому криду брчно перо, сједи међ ћеперизом н масдином, пак тп плијени неком тајном силом поглед. Врх Новога град, који су земаном Шиаполци утврдили и своје му име нађели , јаше као коњаник на првом реду зеленпјех бријегова, а иза њега уздижу се до под облак кршовпте горе. Уминеш ли Мељине, рт од Кумбура отвора ново ушће с десне, пак и нову локву дугу до Верига, а шпроку до Солила_ С овога рта до свете Неђеље дугачко жало крајем воде зову Бијела; кућа до куће у поређе, као лабудови смоче море, а врх сваке лоза и воћка с оградом, док су људп находили земље да копају; пак опет на више голи кам до планине , која је сваку посестриму надвнсила, а та је Бијела гора. С друге стране лежи наликоблука Солиоцко иоље, подну којега видиш стара солила, сад лужина и мочвара, гдје блура п стура расту преко човјека висине. По сред овога облука пружа се у воду Древлака , ноузани рукав земље гдјесенаходе старе развале православног монастира арханђела Михајла, којега су Млечнћи разурили по што му калуђере отрују; с њега и носе Кртоли име, Михолски збор ; јер су бивали на голо црковни кметићи ; пак та сеоца раздвају поље од мора са зеленијем бријегом. Питоми Тиват запуча га на други крај, а кад гледаш са сред локве, протеже се Жуаа равна.и руда далеко далеко на очњи домах, са истока до Сиаса врх Вудве, а са сјевера видиш уза вишњу стрмен гдје охоли УЈовЛен уздиже небу чарну главу, коју му зором обасјају први сунчани зраци , пак из далека изгледа као да му је позлаћена. Ова се локва бужи код ЈВерига на лик врше, јер ту обје обале иду једна другој у сусрет као да ће се ручити, пак направиле тијеснац толико узак да се с Леиетана кокот чује на Каменаре; опет се брже боље разиђу и одале да начине трећу дуку, која се опет дијели на лик виле у два залијева, један рисански а другн которски, а иерашка страна засађена међу њима као клин Са сред ове локве угодан изгледа положај: с десне стране брегови Столива, окићени костањом у осоју, проглушују птичијем ћиниркањем; а с лијеве стрмен херцеговачкијех клисура. С према изгледа Пераст варош уточена у голој стијени као шипак. Путујеш ли к Рисну , дотакнеш отоке светог Ђорђа и Бо-