Отаџбина

БОКА

городичин у сред луке, ту је католички манастир гдје се иарод куии на сајам у сред коловоза, а поморци своје завјете ирилажу од памтивијека, — сестре да не обезбрате, матере да не обесине, а жене да се у црно не обавију. Залијев је овдје доста добро широк. Погледаш ли на лијеву, Морињ лежи по врх локве као у њедрима велике стрмени, а врх њега Убли на планини. Погледаш ли десном, пут с Пераста на Рисан удјељан у љутој лити биљежи пустош коју манастир Бања прекида. — Рисан је давао нгкад име цијелому залијеву, док му га не уграби Котор. Под високој хриди, гдје су Кривошије и Леденице, лежи Рисан у дну залијева на стрмениту намјешћу, почивало херцеговачко, као што је Еотор црногорско; једина опћина, која је до данас сачувала цијело народне обичаје , пак се и с њима дичи као паун перјем. Међу Рисном и Морињом зелено-загешена шума ловорике никла у грохоту, а југом из јаме Соиота, при мору, реве јеком силпо запјенушена вода, као из млина мучнога кад се ваља с јаже низ стрми водопад. Путујеш ли к Котору, красно изгледа природе разлика. Оно голо и каменито брдо врх Пераста пружа се ћак до Котора, од озго на ждрпјела, а од оздо на завоје, што падежи покора и ревоточина снују, и над којијем висе греде и клисуре оштре и ропаве, да пх нп козја стопа не допире. Под овијем страшнијем станцем, гдје се леже соко и јаштреб, поток Љута, љети сушац, дијели кршни Ораховац од јуначке Доброте. Чудо је да су људи уздуж тако тијесног приморја поградили онако лијепијех кућа , све на низ до Котора. Ако свратиш оком на противну обалу, зелени врт и сИд под онијем плавијем небом, стоје според друге обале као зрцало у кому се охола лит данимице огледа и поноси својом тужном љепотом. И ту су ти складни дворп обасули редимице сву пјешчану обалу, пак кад под њом с брода завириш у тиху пучвну, видиш сваку кућу једну и по једну гдје се у води као у цаклу цкли и ФотограФава. Тако се Прчањ и Доброта хватају у коло с Котором, који је коловођа. Кад брод под Котор, а сидро тежином утоне и о дно запне, боре се у путника двије жеље: хтијо би да сљегне на крај да се одмори и опочине, а онамо жали да нема јошт залијева да се боље нараји. Кук који виси над Котором као повраз над виједром, рекао би да ће на ови час или стрмоглавити или поринути, пак град под грохот закопати. — На врх кука сједи град Јованов, пунан витијех топова, а тренице ошапила му ограда, која брани Котор с копна. Десном града лежп трг црногорски и пут иа