Отаџбина

кроз швајцарску

565

нико у вароши не сумња да она није права мајка газда Никодина. Он се већ оженио одавно, има многу децу, која њу зову стара мајком, и коју је она она очувала. Да видите само како се старида с њима игра п смеје ! Смеје ? Да како, она је срећна! Најстарији Никодин син зове се Јоца, као и онај што лежи у атинском гробљу. Људско је срце тврђе од камена... Ето видите, госпођо, шта би ви радиди да је Бруно имао већ 25 година, да је ностао најсдавнијп човек свога доба, па да је у то доба умрво, а вас оставио без игде ичега у свету ? Еад већ ннје био за живот, онда је боље што је преминуо као срећни анђедак, који није осетио ни капи онога чемера, којим нас задева сваки тренутак у животу, сваки дан у страшној, иеморадној, грозној борби за опстанак. Вдаго њему! Он је од цедог живота ирожпвео само најсдађи санак! Госпођа Херцовица пратида је са највећом пажњом моју приповетку, — која ће миогима мојим читаоцима бити позната јер познају сва дица — и она све мирније и мирније дисаше, а кад сам свршио, пружи ми руку. — Хвада, г. кодега. Ваша ме је прича више разгадпда иего цедо путовање по Швајцарској ! — Ето их — зачусмо гдас швадије де Земунича из обдижњег шушњара — Фрајнд, јесам вам казао да ће они бити код моста испод васерфала. ? У то се показа и свеже дице г. Квернера, који се био страшно задувао пењући се уз брдо. — У ф ! — стењао је сиромах Фабричар — ја не знам какво задовољство надазе људи пентрати се по овим врдетима. А где оте ви, господо доктори ? Спадосмо сногу тражећи вас! — Абер Фрајнд — прпхвати швадије — ви сте се са свим без узрока ешоФиради. Ја сам вам већ казао: Фрајнд, истина је да је мој дандсман мдад, истина да је ваша госпоја кћи — Фрау фоп Херц, п кис ти ханд — врдо депа и у том трауер анцугу врдо рајценд, али опет, ви треба да знате с ким имате посда! — и сад мој витез стаде ређати велике и сдавне Фамилије с којима је он род, стаде ређати све моје титуле, и казивати му каква сам ја страшна зверка . . . Каква микроскопна интедигенција у тог ритера ! Он не може да види млађа човека са лепом женом ни да се шећу сами, а да не помисли шта би он радио на месту тога човека. •— Та маните ме, господине — стаде се бранити г. Евернер — можете ви бити и рођени брат сунчев , то се мене ни-