Отаџбина

566

КРОЗ ШВАЈДАРСКУ

шта не тиче, ја сам тражио докторе да идемо на доручак у хотел, а не што ме је страх пустити ћерку да се сама шеће! И тако сви заједно сиђемо на терасу пред хотелом. После доручка опростимо се од г. Евернера и г-ђе Херцовице те сиђемо опет на језеро , да чекамо прву ватрењачу која ће нас даље одвести. Г. Квернер хтео је на сваки начнп да преноћи у Гисбаху. Хтео је свакако да покаже својој кћери бенгалско осветљеље гисбашкога слапа. У 10У 2 сах. пре подне дође иароброд „ОћегТапЛ" који нас за четврт сахата превезе преко језера у Бријенц, малу варошицу, у којој узесмо поштанска кола за даље путовање. Још на ватреначи грабили су се нутници за места у омнибусима поштанским, јер капетан од „Оберланда" продаваше карте за седишта у тим поштанским колима. Оно у Бријенцу има доста поштанских омнибуса, и запрегне их се толико колико треба, али несу сва места у тим колима подједнако добра. Осим оних 6 седишта у затвореној средини кола, имају два седишта по зади, отворена, са којих се цела околина види, а опет имају кров за случај да удари киша. Па онда, чини ми се да је и место поред кочпјаша , јако у цени. Ја и швалије добисмо на жалост места унутра у колима, те смо се морали задовол.итп панорамама које нам се уз пут отвараше кроз прозоре на омнибускпм вратима. Фон Земунич био је са свим задовољан с местом, јер прво није се на њему могло назепсти од цуга (на против у мал се не угушисмо од врућине) , а друго могло се у ћошку и лепо спавати, што спада међу главна задовољства у Швајцарској за све путнике његовога „шлага", да се послужим његовом речју. Од Бријенца несам много видео. Парабродска постаја и пошта десиле се некако на крају варошице, а човек се није смео маћи од свога омпибуса за које му је карта гласила, јер иначе могао је човек да остане или да се после задовољи са каквим му драго местом у колима. Толико сам само видео да су Брпјенчани врло велики богомољци, јер се баш онда беше пустила црква па врви свет улицом у стајаћем руху , који пма особити крој али није ни мало лепо за мој укус — а нарочито жене са њиховим лепо подвезаним молптвеницима. Једно ми нарочито беше пало у очи. Неке од тих жена имађаху црвену траку уплетену у косу, а друге опет белу. Питам, шта је с тим тракама, значе ли оне штогод ?