Отаџбина

КРОЗ ШВАЈЦАРСКУ

567

— Господине — рече ми једна девојка у ноштанској причекаоници, где уједно беше и магаза, и пошта, и телеграФСка станица, куцкајући некакву депешу — коју год женску видите са белом траком у коси знајте да је још девојка, а која носи црвену, та је већ удата! — 8ећг зтпгекћ ! — рече мој швалије лорњетирајући мдаду телеграфискињу, која срећом по њу, не разумеде Фину досетку мога витеза. Најзад троми кочијавди упрегоше, ми поседасмо сваки на своје одређено место па онда хајд уз планину Бриниг. Диван је и мајсторски изведен друм уз ту грдну пл.анину, а околина коју човек види пењући се п силазећи с Бринига тако је романтично-лепа , да ми је управо мило што сам још сад у поштанским колима, прешао преко Бринига, док несу и ту провукли бесомучну железвицу. У суновратној дубини испод нас гледали смо десно дивну једну дољу у којој беху повучени канали и регулисаие реке као да су писаљком нацртани на хартијих, а. не ископани мотиком у неравиој и ћудљивој земљи. Преко доље, на другој страни подиже се Фроиат горостасних гора; са којих се, слевајусијасет божији рипаљака, које се спрам сувца с^етле као сребрне траке повучене у мркоме зеленилу планинском. Сви смо се дивили и узвикивали од радости гледајући ту прекрасну панораму, само швалије де Земунич беше као на угљевљу. Кад год је погледао кроз десни прозор од омнибуса свагда је дрекнуо од страха, толико га је плашила висина на којој се вожасмо, и он би одмах зажмурио као ноје што завуче главу у песак, на се више не бојп никога. — Ама Фрајнд — говораше непрестано сиромах швалије — ово није никакав шпацир . . . Ово је да човек сломије врат. I с1опк Шг 8о а Уага§пид'п! Јесте л'чули, Фрајнд, 86, Ки1зсћа', 1 81е1§- аћ . . . Ја хоћу да сиђем. Ви ако сте полудили, ломите вратове . . . ја не ћу . . . 86, аив81 тосМ' ј'! Бадава смо му сви говорили да се окане детињарије , да се не боји ничега, да кочијаш може зауставити кола ако би се и најмање што догодило ! ■ Аја, не помаже, он је сваки час замишљао како се омнибус отисиуо низ брдо заједно с коњима, па се ваља низа стење као грудва снега. Десио се с нама у колвма неки обешењак, г. Крахн из Бона трговачки књиговођа, који иутујезасвој ће#, па кад виде како