Отаџбина

ЈЕДНО ПИТАЊЕ ИЗ ДИНАМПКЕ НЕБА

595

земљи да скрати сиој пут за један метар довољно је малом астероиду да пређе пут од неколлко миља. Сунцу се ближи огромна маса таквих астероида, и што му блнже они долазе, морају се све већма сабијати један уз другог. За то је могуће да су они узрок и „зодијачној светлости"; почем се зна извесно да је том појаву узрок нека материја, која се све већма ближи сунцу, и због тога мора најзад пасти на њега. Кад смо се дакле уверили да има козмичних маса које се ближе сунцу, да има етера који пробија сву селену и тела што су у њој, и да је зодијачна светлост нека материја, — морамо као закључак признати : да се сунцу ближе мерљиве материјс. ЕФект који оне падом својим на сунце произведу, зависи наравно од крајв&е брзине, т. ј. од брзине којом оне стигну на површину сунца. Да би нашли ту брзину морамо се послужити законом гравитације — привлачења — а да нам она заиста треба јасно је и из тога, што морамо знати да ли удар тих астероида може да ироизведе толико тоилоте колико оно заиста шаље. Познато је из механике, да брзином којом ма какво тело пада на земљу зависи од његове масе и висине са које је то тело почело падати. Што је то двоје веће тим ће већом брзином тело пастп. Кад би дакле какво тело почело да пада са бесконачне висине, морало би приспети на земљу са бесконачно великом брзином. Али је јасно да овакав случај није могућ у природи, јер ни једно тело не може почети да пада на земљу са бесконачне висине, почем се и привлачна сила земље не простире до у бесконачност, већ до извесне границе. Према томе мора да постоји и известан максимум — највећи степен — брзине којом може ма какво тело да падне на земљу. 'Гај исти закон мора важитп и за сву селену, и можемо слободно рећи, да максимум брзине зависи од масе и запремине оног тела које привлачи. Помоћу једног у механици познатог обрасца може да се прорачуна тај максимум брзине, кад је позната крајња брзина падајућег тела у првом секунду и полупречник масе која привлачи. Наравно да крајња брзина у првом секунду није иста , кад тело -нада на сунце, као и кад пада па земљу. Тако је н. пр. она за нашу земљу 9,8164 . . метара а за сунце је 28,36 пута већа. Кад се дакле помоћу тог обрасца прорачуна максимум крајње брзине за земљу, наћи ће се да он износи 11.183 метра. То значи : ни једно тело не може пасти на земљу са брзином већом од 11.183 метра у секунди. Исто се тако може наћи 38*