Отаџбина

594

ЈЕДНО ЛИТАЊЕ ИЗ ДИНАМИКЕ НЕБА

Осим планета, комета и месеца има у сунчевој системи још безбројно многих других теда. То су сленљене масе које је славни Франдуски Физичар Араго назвао врло згодним именом: астероиди. Те су масе тако мале спрам осталих тела сунчеве системе, да их можемо слободно назвати козмичним атомимаСунце привлачи наравно и н>их као и остале планете, и оне обилазе око љега у елиптичном нуту; а кад дођу блвзу наше земље ми их видимо и зовемо: „летеће звезде" или „метеорско камење." Дужа астрономска носматрања показала су, да не прође ни 20 минута а да се не укаже на небу по која летећа звезда: а кашто их се врло много виђа. Тако је у Бостону набројано једаред за 9 часова 240.000 таквих астероида. Кад се то све скупи, онда излази да годишње долази близу земље неколико милијуна таквих асгероида; а то је наравно тек један врло мали део од целог броја њиховог. По законима механике свако тело кретаће се по кривој линији онда, кад има неког „сталног отпора" том кретању, кад мора н. пр. да пробија кроз извесну материју као што је ваздух. То важи и за кретање небесних тела. Почем се зна да се она заиста и крећу по кривим линијама, то се може већ из тога закључити да има веке материје кроз коју она продиру. Да тога није, она би сва пала на сунце, у правој линији. Сви су се природњаци сложили да је та материја — етер. Ево шта вели — иоред осталих — чувени пемачки астроном Литров о томе : „никако није могуће да се планете и комете крећу у ансолутно празном иростору. Ако никакве друге материје, мора бити бар етера без кога не би могло бити ни светлости, — не би имао ко да преноси светлост са сунца у селену. При томе је свеједно ма коју теорију светдости узели, јер свакојако мора бити нечега што ће светлост преносити. Већ тај етер довољна је препрека планетама и кометама при њиховом кретању. Дакле и сам етер може да буде узрок обилажења планета око сунца. Крајњи резултат те материје, кроз коју пданете и комете нродиру, биће — судар тих небесних тела са сунцем". Астроном Енке прорачунао је једну плаиету и нашао да она .за 1207 дана обиђе један пут око сунца ; али сваке године сврши тај пут за 6 часова раније; дакле се све више ближи сунцу. Са свим је природно ч да нланете и комете због своје огромне масе и важине, дакле ч због велике центриФугалне силе њиховог кретања, смањују пречник свог пута врло споро и неприметно ; али астероиди морају се — под пначе једнаким околностима — много брже ближити сунцу. Време које треба нашој