Отаџбина

ЈЕДНО ПИТАЊЕ ИЗ ДИНАМИКЕ НЕБА

593

влачи само сунде већ и оегале планете сунчевог система, н почем она не пада кроз празан простор, но наилази на отпор, продирући кроз етер, — то она не ће моћи ни падати у правој линији, већ ће — по законима механике — морати да обидази око сунца у кривој линијп. Јер као год што тела, кад падају на земљу, скрећу са правог пута због отпора ваздуха, тако нсто бива и са козмичним масама. То је закон механике, и астрономија нам је показала најлепше и најсуптилније иримене његове на кретање селенских тела. Планетама је дакле на иериферији сунчевог система колевка, а у центруму гроб. Ма колико пута и ма колико времена облазиле те масе око сунца, може се узети да у сваком тренутку пада на сунце од прилике исто онолико маса, колико их је пре извесног времена наишло на периФерију сунчаног система. Све оне сјуре се огромном брзином и великим ударом у сунце, у свој — гроб. Па како у природи не може бити никаквог узрока без одговорног следства и почем није могуће да се кретање поништи и да га нестане а да се не претвори у други вид силе, то на сваки начин не може ни тај удар остати без одговорног дејства. А из физике знамо, да другог следства не може бити до — развиће светлости и топлоте. Пошто дакле узмемо да се привлачење сунчево простире далеко кроз селену и да има етера који пробија цео небесни простор, морамо као логичну последицу тога признати да удар козмичних маса о сунце развија на њему светлост и тоилоту. Да ли се то баш остварује у нашем сунчаном систему ? Ни један Физичар не сумња данас више да запста има таких козмичних маса које наиђу на периФерију — обим, границу — сунчевог система, па се после, услед привлачења сунчевог, почну исирва споро а после све брже кретати ка сунцу. У осталом ево шта су показала досадашња астрономска испитивања ! Осим 14 планета и њихових 18 пратилаца, креће се у простору сунчеве системе још безбројно много тела, од којих ваља прво поменути комете. Кеилерова изрека: „више је звезда на небу но риба у мору" потпуно је основана; јер треба узети на ум да до наших очију допире само незнатан део од целог броја, оних комета, које се око сунца крећу. Па опет ко је кадар пребројати их н циФром изразити ? А колико ли их је које ми не, можемо ни да видимо, јер су ван домашаја нашег ока ? ОТАЏБИНД III. ^8