Отаџбина

ЈЕДНО ПИТАЊЕ ИЗ ДИНАМШ^Е НЕБА

(Свршетак) III У сунчаном систему има врло много тела која — по Њутновом закону гравитације — теже да се нрибдиже сунцу, крећући се све брже што су ближе сунцу. Као год што земља привл.ачи сва тела која су на њој и око ње, тако исто и сунце, по истом закону, привл.ачи сва небесна тела која су око њега. Ако нема никаквог отпора том привлачењу, она ће пасти на њега у правој линији и са тим већом брзином што су са веће висине почела падати. Ако пак осим сунчевог нривлачења има још какве сиде која та тела привлаче, она ће се онда кретати резултантом тих двеју сила; тј. ни према сунцу ни према тој другој сили, већ неким трећим правцем, који се може прорачунати кад су нам снаге тих двеј^ привлачних сила познате. То је закон механике; он стоји чврсто. Ако обесимо један камичак о конац, па испустимо конац напрасно из руке, камичак ће пошто падне на земљу котрљати се на њој неко време, док се не устави на једном месту. Осим тога прнметићемо да он не ће падати у правој лииијн, но ће сврнути мало са правог пута; и то тим већма, што је већа висина са које пада, што је дужи конац и што је мања површина на коју он \ежи да падне. Исти ти закони важе и у простору сунчевог система. Кад каква маса дође у њега, т. ј. на границу до које се простире привлачна сила сунчева, она ће почети надати на сунце, и то с почетка слабије, па после све брже. Бочем ту масу не при-