Отаџбина

ЈВДНО ПИТАЊЕ ИЗ ДИНАМИКЕ НЕВА

599

рија. Осим тога нашди смо да један астероид развија надом на сунце највише 55 а најмање 27 г / 2 мидијуна кадорија. Сваког минута пада на сунце највише 188000 а најмање 94000 бидијуна кидограма масе. Метода помоћу које се дошдо до тог резудтата иста јс којом се врдо често сдуже природњаци кад испитују појаве и законе природне. Посматрајући пут месечев сазнаше људи спољни обдик нашс земље. Помоћу шетадице цени геодог шупљлне земљнне. Тако је исто и овде. Прорачунавајући брзину звука у нашој атмосФери надазимо сразмеру између топдотних капацитета разних гасова прн једнаком притиску и запремини. Помоћу те сразмере може да се нађе топдота коју развија нзвестан механички рад, н. пр. падање каквог терета. Знајући колико топдоте шаље сунце на извесну поврпшну земље, нашли смо кодико свега топдоте сунце шаље. А помоћу тога нађено је кодико масе пада сваког минута на сунце. Нађени бројеви изгдедају за дајично око огромни, ади су они у ствари незнатни спрам осталих маса што су у седенском простору. Месечева маса износи од прплике 90.000 трилијуна кидограма и могда би према томе да иакнади сунцу зрачење за 1 или 2 године, кад би пала на њега. Земља бп могла падом на сунце произвести толико топлоте, да би сунце могдо 160 или 120 година ту топлоту трошити, а да нпшта мање не шаље но сада Хершел црта једну врло депу слику, која нам може пдастички да престави те ведике седенске димензије. Ево како! Узмимо да је сунце кугла од 1 метра пречника! У остојању од 40 метара била би онда најбдижа му планета — Меркур — велика као зрно бибера (пречник 3,5 мплиметра). У остојању од 78 и 107 метара од сунца крећу се Венус и наша земља; обоје би имали пречник од 9 милиметара (нешто већи но зрно грашка.) Од земље за '| 4 метра удаљен био би месец као зрно сдачице — пречник 2,5 мидиметра. Марсов би пречник био од придике половина земљиног и он би се кретао у остојану од 160 метара. Мање пданете као Хеба, Веста, Асгреа, Јуно, Палас, Церес и др. изгледале би као зрно песка и дежаде у остојању од 250 до 30 ) мет. Јупитер и Сатурн удаљени за 560 и 1000 мет. изгдедали би као поморанџа од 10 и 9 сантиметара пречника. Уран са пречником од 4 сантиметра изгледа као орах и лежи од сунца за. 2000 мет. Нептун је двапут даље — дакде од придике геогр. миље од сунца •— и изгледа као јабука — пречник 6 сантиметара — Одатде па до прве непокретнице било би у тако огромно смањеном мериду 2000 миља. А да би допунили ту слику зами-