Отаџбина

600

ЈЕДИО ПИТАЊЕ ИЗ ДИНЛМИКЕ НЕБА

слите ош једну врло Фину материју, — као прашина — где гушћу, где ређу, која се подако повлачи ка великој кугди у средини, да тамо на њу падне. Та прашина представљада би зодијачну светдост. Сад је јасно како су нађени бројеви од 94.000 и 188.000 бидијуна кидограма сићушни спрам осталих селенских маса. Почем површје сунчево износи 115.000 милијуна крадратних мшва, иди 6 1 |з тридијуна квадратних метара, то ће сваки квадратни метар сунчеве површине добијати у минути 15 до 80 грама масе. То би се могдо сравнити са кишом на земљи. Врдо слаба киша даје за 1 сахат слој воде од дебљине 1 милиметра (велике бујиде и пљусци дају 10—15 пута више), и према томе излази на сваки квадратни метар земљине површине управо 17 грама у минути. Кад би сунчева маса непрекидним падом астероида тако расла, онда би за 33.000 иди 66.000 година нарастао привидни пречник сунчев за 1 секунду. Али би тежина расла много брже; па почем брзина кретања зависп битно од масе привлачећих се тела то би мораде и брзине пданета врло брзо расти. Маса сунчева износи 2,1 квинквидијуна кидограма а годишњи је нараштај од прилике 1 / 2] или мнлијунти део те масе. Према томе би се за годину дана скратида спдернчна годнна за 3 / 4 Д° б / 8 секунде. Ето овај резудтат противречи астрономским посматрањима, па за то не смемо узети да је пад астероида на сунце безпрекидан. Др. Мајер који је први и склопио ову теорију развића топдоте и светлости на сунцу , дошавши на ово питање није знао како да га реши и послужио се одговором који је више изговор но стварно решење питања. Он се управо провукао испод тог резултата , који како изгдеда чини немогућом сву његову теорнју. Ево његовог одговора ! „Као што је познато држао је Њутн да је светлост нека материја коју сунце шаље из себе у селену. Сходно оваком назору увиде тај велики испитач природе да се сунчева маса мора све већма услед тог шиљања, смањивати, па да би надокнадио губитак узес је да на сунце падају козмичне масе. „Ако оденемо ову Њутнову науку у одело вибрационе теорије — теорије трептања — добићемо све законе светлих појава. Истина да та теорија не признаје никакву светлу ни топлу материју, али опет зрачење светлости и топлоте и по њој није ништа друго до материјални процес, т. ј. кретање материје. Мир је ноћ и смрт ; кретање је светлост и живот.