Отаџбина

606

ПОРЕЗА

олакшицу сиромаху, била би му на много већи терет : што би грађанин био сиромашнији, то би више морао да ала&а држави. Ово изгдеда чудно и чини се као ееверица, ади је, при свем том, права истина. Ова истнна потврђена је гласом свију економиста. „Сразмерна пореза била би ирогресивна према немаштини пореских глава," вели Прудон. 1 Али сведоџба овог разорптеља политичне економије можда не ће бити довољна читаоцу. Нпшта, ево и других ауторитета, да ако се коме више поверује: Де Пар>је, бивши министар и потпредседник државног савета., то јест човек сасвим „озбиљан" и „благонамеран" вели : ХЈн 1тро(; тгајтен! ргорогМопе! сопзШие ипе сћаг§е р1из зепзЉ1е ронг 1е§ Љгћтен тесИосгев дие роиг 1ез геуепиез е1еуез 2 — т. ј. права сразмерна пореза осетнији је терет осредаем имању него великим приходиша. Гарније-Пажес, као члан привремене владе и мииистар финансије, у декрету од 30 Априла 1848, вели : „Пре револуције, пореза је била сразмерна, дакле неправедна. Да би била доиста правична, иореза треба да је прогресивна. — Ми смо признали и прокламовали ово начело, и оно ће бити примљено у првом буџету републике." Ж. Гарније, ; ,с1егшег аћгеуја1;еиг с!еа есопот181е8,"' као што га осиони Прудон заједљиво зове, тврди даје „сразмерна нореза већи терет маломи осредњем имању него ли ведиком." ,Ко имадваест иљада динара прихода, њему је дакше платити две хиљаде динара порезе на тај приход, него ономе који има десет иљада динара прихода, а треба да плати иљаду динара порезе; тако исто, овоме је лакше платити ову суму него ономе који има иљаду динара прихода, па мора на то да плати сто динара порезе." 8 Он још наводи п овакав пример : Узмимо три земље, које производе : прва друга трећа 4 8 12 Ако се сразмерно порежу по једну четврт, оне ће дати држави: 1 2 8 1 ТЋеогге Ае V ЋпроГ, р. 162. 2 ТгаИе Аез 1тро^8, I, р. 26. 3 ТгаИе Ае Шпапсев, р. 60.