Отаџбина

ПОП АНДРОВИТЕх НОВИ ОБИхДИЂ. Приповијест паштровска друге половине осамнаестога вијека.

I. ВРАЖДА »Боље ти се с јунаком побити, него ли с рђом целивати,« Нар. аосл. Биле се загризле и љуто окрвавиле, око међа и земаља, двије сродне и сусједне оићине, на име паштровска и спичанска, једна млетачка, а друга турска; спор 2 тај, што жалибоже није ни дан данашњи на чисто; те се с тога и понављају чести и крвави сукоби међу онијем наоружанијем и јуначкијем Србима, који су навикли хитати весело на пограничне бојеве као на свадбу. Млетачка влада, изнемогла и грохнула од трулежи и зависти, у очи свог распада, није могла пружати својим људима на тромеђи никакве помоћи, но вољела да се забаве о свом чуду, како би јој бпли од маае потеге 3 и главобоље. На против Махмут Бушатлија, охоли и обијесни скадарски паша, давао је Спичанима и свој барској држави праха, олова и кремења, нек се Срби боље тријебе брацком враждом, како би му било лакше пашовати и ослабљелу рају по турску стезат. Напокон додијало им клаће па да га једном прекину и на миру остану, дођу на углављени састанак под Вјетернијем гувном, баш при самој међи, Поп Радо Андровић Паштровић из села Калудерца и Мирчета Никлан Сничанин, сеоске стар1 Крута свађа, пак и свечаност умера. Коријен ријечи „Враг". 2 Размирица, нарба, распра. 3 Теготе, досаде.