Отаџбина

624

ЛОП АНДРОВИЂ НОВИ ОБИЛИЋ

прчица 1 , да нас горе не закаде. Част, пудбину и остаде трошке кривцу о врату. — Покој имао ко те родио, дода Мирчета ласкајући. Свака ти се у сребро ковада а медом нримада. Добро се је рекдо: Ћ Боље ти се с јунаком иобити, него ли рђ'ом целивати." Пружи руку, јуначки сине, да вјеру притврдимо. Ту је збиља и утврде, да се разиђу да је сваки од аих два дома прогдаси. Кад је било о Ивањудне љетноме, окупи се крвно кодо у Сотонићима у Црмници. Двадесет и четври миротвора , подовина умодника с једне, а подовина с друге стране. Сједну сви на око под један густи и широки јабдан, а пошто се изреде ракијом, позову даве преда се. Изађу на поље пон Андровић паштровски говорџија и Мирчета Нпкдан спичански, годогдави и прекрштенијех руку. Почне први поп : Госнодо, честите вам сиједе 2 ! Изабрада ме браћа да вам редом повиједам, ако узумијем, сва зда н све напасти, што су нас снашла, од Спичана, брацкијех крводока. Толико их је и такве су, да с%м се ја забунио пред оволико образа , пак незнам с којега краја ћу ночети, камо да уљезем, гдје ли да изађем. Не бих све иабројио, за три дни , па ћу прекршити да вас не прогдушим. Оно што ускажем, казати ћу право, тако ми правда помогда пред Вогом и пред вама, јер душа нема до једнијех врата. а о гркљану све виси. Ако што изопачим, затајим иди прескочим, ево ме крвник слуша, па ће он исправити и допунити.

(Наставиће се.)

1 Који се пријече и опиру. 2 Сјело, сједница.