Отаџбина

БУГАРИ И ЊИХОВА КЊИЖЕВНОСТ

III Правац, којим су се пређашња наша два чданка у и Отаџбшш" кретала, готово нам нропнсује садржину трећега. Обедеживши у првоме чланку који део и којих покрета хоћемо да разматрамо слабим силама својим; окушавши да у другом чланку по могућности надртамо театар и бројну снагу народне масе сад је на реду, да потражимо особине те народне масе, које је оддикују као једну етногра®ску целину, као народ наспрам других народа или као одвојено племе наспрам других сродних пдемена. То, што нам сада као задатак на ред додази, обично се назива духом народа. Ваља дакле потражити у чему је тај дух народа, а то ћемо ми чинити, тражећи у чему су особине народне. Узимљући по строгој теорији ваљадо би, да и телесне особине раздвајају народ од народа или племе од племена. Тога донекде заиста и има, ади је таЈ знак тако варљив и променљив, и ради досадашње историје рода људског тодико ускомешан, да би се њиме у етнограФСкој карти начинила права збрка, те испала слика, која једва да би се где подударила с оним што би.требало да се изведе. Овако лучење не би нарочито ни с тога могло вредити, што га и антрополошка наука узима само за веће огромпе групе. Тога ради се прибегава другом, мање несигурном знаку. Тај знак је језик. Али и тај знак, кодико је удесан, није за лучење народности и племена нимало постојак нити за науку потпуно ексактан. Историја нам приповеда, да с језиком овим иди оним није скопчана од вазда овака иди онака народност. Стари становници Француске, по већини праоци садашњих Француза, нису говориди романски језик; у садашњој ОтАЏБИНА III.