Отаџбина

626

БУГАРН И ЊИХОВА КЊШКЕВНОСТ

Нруској није се некад говорило немачкн ; данашњу Енгдеску саставља унраво смеса језика и народности : и у опште узимљући једва да има данас језика и народности, који би у том погледу био чист , и у коме нема ни освојења ни смесе. Али баш с тога, што нарочито за ситнију деобу не даје мерила наука природна 1 , што ни језик, и то погдавито у кругу сродних пдемена, није ни постојано ни исторички верно обедежје — ми остајемо без икаква ексактнога мерида, и с тога немамо куд, него оставити се са свим тражења ексактности у овом питању, па прибећи практичноме најбдижем средству, које ће нам показати стање ствари без обзира на његову тачност од искони, остављајући то питање науци, којој и припада, т. ј. историји. Али ма да под каквим му драго обедежјем народности у данашњим њеним границама није могућно наћи ништа више до један лепостојани облик, један моменат историјскога живота те целине, вредно ће бити разгледати чега је посдедак сама народност и шта је њена језгра ? Ако се садржина у једном облику у неку руку мења, није ли постојанији и како је постао облик који ону садржину у себе прпма и из себе пушта ?.. . Ако су под обликом телесним и под обележјем народности само предазни носиоци, нема ли у ономе, што особине народности као организам схваћене у себи крију, штогод постојаније, из чега би се дало сазнати, шта је то народност ? За то ћемо с тога полазишта кренути, да видимо, каквим је путем постадо оно, што ми данас под народношћу мислимо. Једно племе првобитних људи, створивпга неке почетке језика, може бити само неколике гласовне Фигуре за споразумевање, чинило је коренито стабдо многих народа. Једва се данас може представити, какви су незнатни изгледали ти први почеци; ади је у њима бида клица нечега огромнога и ведиког. Како је било стешњено и незнатно тадашње мишљење, искуство и знање човечанско, тако су били стешњени и незнатни и ови почеци. Али један пут отпочета и упућена свака човечанска радња иде истина лагано али незадржано своме увећању путем разгранавања и раздикости, нихи се може знати докде тај пут води. С језиком је увек било у најтешњој свези мишљење, искуство и знање човечанско. Кодико је кад човечански разум схватио, раздиковао иди апстраховао, колико му је затребало 1 0. Резсће1, Vб1кегкипс1е, 2 Аив. БеЈрг^ 1875, 7 27; Хекел, Природна историја постања, превод. А. М. Радовааовића, Београд 1875 год. лек. ХХУ1.