Отаџбина

40*

БУГАРИ И ЊИХОВА КЊИЖЕВНОСТ

627

да именује, да означи , да у свезу доведе, тодико је језиком исказивао. Редовно мишљење није много старије од језика, и кодико је у развићу језик помагао њему, тодико је и оно језику, јер је језик управо њему сдуга. На кратко могдо би се рећи, да су закони мишљеаа и закони језика у прво време постајали и развијади се заједно. Но већ бројно растење племена доносило је собом осим ширења по простору, које је у овим питањима врдо знатна ствар, још и један закон. Ни два листа на гори једнака, каже наша једна народна посдовица. Њом је исказан закон диФерентовања, цепкања на разликости, који у органском свету влада 1 . У томе је зачетак у прво време дијалектима, који су се најлакше могди јавити на окрајцима један пут већ раширенога пдемена под упливом не само дичног диФерентовања него и раздичитог суседства, различитих свеза. А онај ток, који је ствари довде довео , није се уставио ни овде. Он је ишао све даље , потпомогиут бројним множењем , просторним ширењем, историјским савезима и раздорима , суседством и даљином, несталношћу и сталношћу. Да приђемо к примеру. Из некадашњих дијалеката индоЈевропског стабда постали су основни језици потоњих индојевропских грана, а истим путем свако племе иди стабло даље поступа , те тако нам ред додази и на ситне гранчице једнога истог језика. Чим се пак тим путем једна гомида људи и пдемена одвојила од других, прионувши уз једне раздике и упутивши се на њихово даље развијање — већ се у томе да видети јасан оквир потоњих народа и народности. Ади рад човечанске културе није се ограничио само на језик, него је, као што увек у гомили бива, у исги мах гајио и развијао друге гране, потребне опстанку или угодности човечанскога друштва. По горе показаном начелу диФерентовања, са све већом тековином кудтурном, коју су нараштаји од предака мању примади, а потомцима је већу остављали, и способности су се обраћале на разне правце. Њиховом снагом а оруђем један пут стечене тековине културне даљи је напредак уређивао живот кућевни, усавршавајући потребе свакидашњега живљења, дова, сточарства, ратарства, обране, оружја, радиности; дотерујући справе, градњу кућа и хаљина, нловидбу и путовање, трговину и обрт. Осим тога круга живот у већем друштву морао је повести људе на мишљење о друштвеној уредби. Тако се стао уређивати

1 У горе доиенутој Хекловој кљизи предавање XII.; Шдајхер, Дарвинова теорија и наука о језику, мој превод у Матиди 1869.