Отаџбина

628

БУГЛРИ И ЊИХОВА КН.НЖЕВНОСТ

живот породични, почеде су се у њему опредељивати свезе сродства на један или други начин; отишдо се на уредбу ндемена и потребу управе, обране иди наиадања, где су интереси опстанка иди напредовања и жеље за бољим у једнога иди другог пдемена његову радњу на те стазе водиди. С овим је у свези све оно, што разне човечанске породине у народна друштва веже и као такима им за онстанак треба. Ту су редигиозни појмови и веровања, наравствена начеда, весеље и туговање, песма и. јади.ковање као пратиоци онога што се у дичном иди друштвеном животу пријатно и непријатно-догађадо; ту су мутна знања иди мисди о спољашњој нрироди, искуства из живота и међусобних одношаја. Трења и сукоби које је најдакше за собом доводида вечита борба за опстанак иди утакмица за бољитак и напредак међу иојединцима, међу породицама и пдеменима, па посде и међу народима — изазвади су и помогди умну радњу за друштво и о друштву, те нам је одатде никда посдовица, песма, причана и певана историја, прича и т. д. Свуд издазикао извор.иди јединица (дичност и породица са својом историјом у кругу пдемена н народа) иди збор (пдеме и народ.) Ако су једну гомиду људи по поводу некадашњег правог сродства иди дугачког заједничког живљења везади једни знаци споразумевања (један језик); ако ју је боље сачврсда једна историја у утакмицн са супротним јој у борби за опстанак иди напредак пдеменима; ако су се у ње застадаједна веровања, једна породична и пдеменска уредба, једни погдеди на природу, једни обреди при радости и жадости и гдавним догађајима домаћег дичног живота, једна весеља при променама природе иди при редигиозним годовима, једна уметност — онда се та гомида јавља већ као једна социјадна етнодошка јединица, тодико спојена међу собом, да ступа у ред остадих, њојзи сдичних, с готовим програмом борбе за одржање и напредак свој. А та етнодошка јединица није ништа друго него народ, први јачи производ друштвене кудтуре рода човечанског и у исто време основа за развој тодиких и тодиких кудтурних Феномена, којима је напуњена историја. У тим дакде знацима, који по ономе, што мадо час говорисмо, чине народ народом, и нама ваља тражити „дух народа" иди народност. Један језик, једнак погдед на. природу, једна веровања, једна уметност, једнака породична и пдеменска уредба, једнаке умотворине као посдедак једних погодаба радње духовне, и на посдетку у свему томе и уза све то једнака исторнја, као дугим временом, срећом и страдањем освештана санкција