Отаџбина

БУГАРИ II ВНХОВА КЊИЖЕРНОСТ

629

те заједнпде — ето то је оно, што можемо под појмом народности схватити. 1 Да би се свако неспоразумљење избегдо, ваља нам овде додати, да у знаке народности можемо бројати само оне, који су део народ проникли, само ону културну тековину, која је све слојеве пробила, те тпме постала свачија под једнако тековина. Кроз ова два погдеда издази нам једна цеднна, ади само у једном датом моменту. Неколико стотина година раније иди неколико сготина година касније чини у овим посматрањима веома знаменнту разлику. Сматрајући разне културне слојеве? које је тешко разликовати, у таком једном моменту, и хотећи да их тумачимо или правац и вредност њихову одређујемо, ми смо у непрестаној опасности, да их у криве свезе не ставимо, да им неистиниту вредност не дамо, да им изворе не замутимо или не омашимо, да оригинално ниско не оценимо или не превидимо, или да позајмљено под оригинално не примимо. Тога ради тражи се исторички регулатор, којим се од млађега старијему усходи и по могућству података извору долази. У тој нотреби први је посао упутити на оно што смо мало час теоријски говорили о постању и издвајању народности. Оним трагом ваља ићи у историчком испитивању народности и њезиних знака, али нравцем сунротним, полазећи од једног позног момента у исторпји к моментима све ранијим и ранијим, докле је год узићи могућно. Да бисмо били јаснији , послужићемо се сликом, и ако не баш најзгодннјом, п примером. Оишта умствена култура народа могла би се упоредити текућој води, реци, која би из језера истицала. Што даље тече, мешају се у њу и стихије из земљишта које пролази, и уливају се друге воде речне или изворне с различним саставним деловима и расипају, се којекуда прве њезине воде. Врло ниско, може бити при утоку њеном, хватамо је ми. У ономе што смо ухватили ко зна да ли нећемо наћи и воде из првобитног извора међу саставним деловим различних вода, које су се после у њу улисале. Данас је већ опште познато, докле хвата индијско-јевропска заједница. Ма да су данас толико далеко границе њене колико је од Ганга до последњих населбина у Америци, некада су, у

1 »Народност не чими ни језик сам за се узет, ни обичаји ни предања ни особена веровааа него све то заједно уорганичну целину склоаљено « вели негде Џ. Ст. Миљ.