Отаџбина

630

ВУГАРИ И Н.ИХОВА КЊИЖЕВНОСТ

вајкадашње доба, њезини народи чиниди један народ и то с иеком извесном заједничком кудтуром. Један део те заједниде чине и Сдовени. А Сдовени , ма да су данас поцепани у неколико литературом и језидима подељених племена, такође су некада чиниди један народ. Сдовени опет нису се из те заједнице издвојили сами, него у друштву са Германцпма и Литавцима, која су сва народна пдемена изнајпре чннида једну цедину, издвојивши се касније у садашње гране. Од онога, што је у кругу горе показаном чинидо знаке народности некадашњег индијско-јевропског народа, моради су нешто насдедити народи , који су се једни за другим из те заједнице издвајади. Ако је к ономе, што је још из индијскојевропске за.једнице насдеђено, прирасдо нешто за германсколитавско-словенске заједнице —и једнога и другога могли су наследити издвојени Сдовени. Нека су свему и Сдовени нешто додади, то би у потоњих словенских народа ваљало очекивати трагове свега онога што је редом насдеђивано и у новим подожајима силом духовнога диФерентовања ново течено. Две сиде раде дакле у овоме вечном мењању и вечном чувању. Једна је консервативна, која пређашњу тековину чува, а друга је прогресивна, која вечним диФерентовањем путове цепа, и вечном меном покрај старих нове стазе отвора и један пут створене облике умножава у бескрајном реду надичних , сродних а опет одвојених и особених јединака. Закони стварања социјадног и духовног бивања и живота нису дакде ни мало раздичити од закона, који управљају стварањем и бивањем остаде природе. Игралиште су им векови; средине, простори, средства, обим, творна снага — раздични су : а закони опстанка, трајања и гранања једни су исти ! * * * Спрам ове светдости ваљало би испитати бугарски језик> бугарске народне умотворине , веровања или погледе на природу , обичаје , породичну и племенску уредбу и карактер народни. Јер то је основица, која сада Бугаре као народ спаја о осталим сродним народима, и у томе треба тражитп разлике, које их од осталих мање иди више сродних пдемена одвајају. У томе треба тражити умствено стање , које се као последица дотадашњег народног опстанка у Бугара затиче у онај мах, кад и њих почиње обузимати нов један покрет, који смо у нрвоме чланку помињали. У свему овоме ваљадо би изнаћи и распознати сдојеве до-