Отаџбина

БУГАРИ II ЊПХОВА КЊИЖЕВНОСТ

631

садашњег историчког живота бугарскога народа и садашње свезе вегове са сродним народима с којима је кад у заједници живео, ночињући од заједнице индијско-јевропске, на свршујући с носледњим одвојењем његовим у једну целину садашњега бугарскога народа. Али овоме требају многе приправне радње, којих још ни за шире кругове такога испитивања нема, или их често због потпуног недостатка извора не може ни бити. Уз то је ово посао толикога труда и времена, да ћемо се ми ограничити само надва одломка, предузевши, да у кратко напртамо шта се може докучити о старини садашњег бугарскога језика међу језицима сдовенским, и да лаким цртама карактеришемо бугарске народне умотворине. Што се бугарскога језика тиче, питање је о њему знаменито по старој распри међу лингвистима словенским о томе, које је племе говорило оним словенским језиком, иа који су словенски апостоли Ћирило и Методије преводили црквене књиге. Распра је та не само стара, него једнако траје због тога, што ни једна страна није могла другој све доказе и разлоге сасвим разбити. Једна страна књижевника , а тих је и данас огромна већина, држи , да је језвк превода црквених словенских књига из половине IX. века, тадашњи језик садашњих Бугара по говору максдонском, и поглавити су јој разлози, што су Ћирило н Методнје с тога краја и што је садашњи бугарски језик заменитим гласовима жд и шт и јеровима ближи староме словенском него икоји између осталих језика словенских. Друга страна је веома мала, у њој су Миклошић 1 , пред смрт ШаФарик' 2 и на. послетку Ђ. Даничић 3 , и она тврди, да је језик превода црквених књига онај језик, који су говорили Словени некадашње Паноније и Моравске у западној половини садашње Угарске, где се у то време словенски државни живот образовао. Разлози су овој страни : што Ћирило и Методије, ако су и били из Бугарске , нису свето писмо преводнли за Бугаре, него за поменуте Словене који су их на тај посао к себи позвали ; што се осведочава , да је садашњи бугарски језик већ у то доба имао своје главне особине, које га данас карактеришу ; што трагови онога језика, који су по пропасти самога народа услед поплаве

1 Нарочпто је развио своје разлоге у уводу његовој лане издатој књизи Аиз^оуешвсће ГогтепЈећге т РагасН^теп.

2 ХЈећег с!еп ТЈгзргип^ ип(1 сНе Не1та1ћ сЈез 01а&о1Ш8ти8. Рга§ 1858, стр. 30 и д.

3 Диоба словенских језика Биоград 1874, 5.