Отаџбина

632

БУГАРП И ЊНХОВА КЊИЖЕВНОСТ

маџарске остали у сдовенским речима језика маџарског , иотпуно потврђују оВаку поставку. Кад се пажљиво размотри, шта потврђује једна , а шта друга страна, види се да је тежиште распре и раздазна тачка у томе, што су претпоставци, да је у половини IX. века бугарски језик имао већ развијене своје садашње дијалектичке особине, неке сметње, на путу. Те су сметње што се бугарски у оном по чему се деле словенски језици 4 и данас једини потпупо подудара са старим словенским; што му се гласовна система у опште доста добро слаже са старом словенском, и што није претресано питање о старини самога садашаега бугарскога језика међу језицима словенским. Ако би се посведочило, да је садашњи бугарски језик постао позније, на сваки начин негде после XII. в., и да се пре њега и место њега говорио онај стари словенски, који нам је у преводу црквенога писма сачуван — онда би извесно исцало, да би се оба тумачења спојила, т. ј. испало би, да су и они Словени откуда су Ћирило и Методије и они за које су њих двојица свој посао радили (пошто је близу памети, да је то имало на посао њихов највећи уплив) говорили са свим један језик и припадали једноме нлемену. У противном случају ако се посведочава, да су главне дијалектичке особине бугарскога језика тако старе као и споменицп ст. словенског језика бугарски, би према старом словенском спадао у једну врсту са српским и руским; а тим би самим пала поменута претпоставка. Ми ћемо се постарати, да управо ту ствар размотримо. Познато је, како се превод светога писма на староме словенском језику разишао к осталим Словеннма, у којих се у цркви словенски језик увео. Рукописи онога оригиналног превода били су израђени по говору једнога словенског племена. Прешавши к осталима они, чим нису били међу народом онакога истога говора, нису могли сачувати чистоту своју, него су се морали мењати по главним дијалектичким особинама онога племена међу које су дошли. Према томе природно је очекивати, да се извори, по којима треба тражити тај стари словенски, поделе на врсте, које ће уз оригинални језик превода показивати и дијалектички уплив оних словенских племена, која су га у својој цркви и књижевности употребљавала. Таком поделом долазе међу преписима старога словенскога на део одмах Руси и

4 Види Ђ, Даничића Диоба, за тим чланак у Ка«1и I, по том моју Фпзиологију гласа стр. 83 и д. где се помињу мишљења осталих научника.