Отаџбина

636

ВУГАРИ II ЊИХОВА ВВ11ЖЕВНОСТ

језика веома су старе, дадеко старије него што би потребно било, да онстане наведена хииотеза о староме бугарском као идентичном са старим словенским. „У самој ствари историја (IX'—XI в.) већ застаје особеност главнијих сдовенских говора" вели В. Л.амански (0 н4к. слав. рук. 78) и мало даље говорећи о знатном руконису Погодинскога .псалтира наставља : „Погодински псалтир драгоцен је тим, што иоказује, да су се те средње-бугарске особине довољно развиле већ у XII веку". А Ша®арик је у 1835 нисао: „Мислио сам и једнако мнслим, да се садашњи нови бугарски језик почео образовати истом после ужаснога пада бугарскога царства год. 1019;" али оно, у што је и он најпосле свео своје мисли о старом словенском, не слаже се с овим. „Ми имадемо много разноврсвих доказа, да се у старобуг. језику већ у XII вијеку грдно искварила пораба назала. Поради толике тешкоће с једне стране, расте све то већа важност с друге стране онијех споменика, што нису јоштер препали у ту мјешавину," пише В. Јагић (Кас1п, Аззет. еуап§ј. XIX). Као најповољнији резултат свега овога за бугарску хипотезу изашло би дакле, да она може опстати само тако, ако је опадање старога словенског језика, без којега овде не може проћи, почело у исти мах, у који се он као књижевни језик образовао.. Да видимо како стоји с тпм. Познато је, да се стара словенска књижевност задочела у другој половини IX века. Године 864 и 865 покрстили су се Бугари; пред крај тога века пропала је пред потискивањем Немаца словенска странка у старој Моравској после смрти Методијеве (885); не дуго по том пропали су и моравски и панонски Словени пред маџарском навалом. Тако се тек у X веку, поглавито услед поменутих догађаја, почела опширнија књижевна радња у Бугарској. Пад царства год. 1019 није могао ни мало зауставити овај ток, јер су Бугари тада изгубили само државну самосталност, а црквена , с којом је књижевна радња у свези, остала је и даље онако исто уређена као што је иза бугарских царева остала \ У таким приликама не може се наћи узрока никаквом обрту у развићу језика. Књижевно образовање и државни живот више делују на језик консервишући, него обратно. В. Л.амански сам врло добро говори :' „Познато је, како *се споро свршује процес преобраћања облика у језицима народа, над којима се не згомила никакав преврат као што је завојевање, сеоба у туђе области итд." (Орук 79), ' М. Дринов, Исторически прегледг. на бвлгарска-та дврква 1869, 38 и д.