Отаџбина

О ИЗВОРИМА ЖИВОТННХ СИЛА

649

виших животиња живе, као пантљикаре и трихине, и они у њиховом затвору не могу никако друкче добити храну. него ако им она пролази кроз пршшчно јаку капслу у коју су се они укрили; ади и такво живљење врло је жалосно! Да овакво пролажење хране кроз ону капелу мора бити врло слабо, разуме се по себи, али нарочито улазак кисеоника мора бити врло отештан. Кад се исте животињице ослободе тога затвора и у боље прилике нренесу, особито да добију довољно кисеоника, оне се развијају и множе се. Изгледа, да и више развијање и моћ плођења у кваса такође од довољно кисеопика завпси. Ми смо разгледали образовање органских материја у зелених биља под упливом сунчевих зракова, за тим неке промене посматрали, што их оне од других организама врењем пређу. И без суделовања кисеоникова, при врењима ослобођава се један део силе што је из сунчевих зракова узет, у многим Случајевима постепено — јер једно врење за другим иде. Скроо биљке у води и пошто се ослободи топлота , преобрати се у шећер, а овај опет кад се такође топлота ослободи, у алкохол и угљену киселину, као што смо то мало час већ видели. У телу човековом или животињском пренесе се шећер у сочне масе утробе и ту га — нестане. Вели се, да га кисеоник сагори. Масти, тако исто и беланчевинасте материје и њихови у утроби образовани растворни продукти долазе у сочне масе и нестаје их тако исто, или тако се нромене, да се кемиски до сада нису могли даље испитивати. Али нема сумње, да се оки у крви и у лимфним жљездама, јетри, мишићама и даље промењују, а свакојако долазе у додир са кисеоником и онда се развијају сваковрсни процеси, при којима и кисеоник суделује. Али како долази кисеоник у уиутрашњости тела? — Ми се нећемо дуже бавити око оних занимљивих анатомских н меканичких направа, којима животиње кисеоник за се набављају, само да споменемо, да врло мала количина овога гаса из околна ваздуха кроз кожу човекову уђе, да се готово сва нужна количина кисеоника преко плућа набавља. У финим гранчицама крвних судова у плућима, крв узме кисеоник, а изда угљену киселину и нешто водене паре. Кад је пре сто година Пристли (РпезИеу) кисеоник пронашао и његово суделовање у животу унознао, славни Францески кемичар Аавоазије (Хауо1в1ег) закључи из многих опита, да се усисана храна сагорева у плућима. Овако се мислило врло дуго, докле берлински Физичар Магнус не доказа, да се крв с кисеоником слабо једини и да при пролажењу крви кроз Фиие