Отаџбина

650

0 ИЗВОР1ША ЖИВОТНИХ СИЛА

гранчице жил.а у органима теда ведики део овога кисеоника нестаје, тако, да она крв, што се у пдућа враћа врдо га мадо има. Многим_иснитивањима доказадо се, да се крв кисеоником у плућима пуни, тако да га она за своју потребу има и сувише; крв се посде враћа натраг у пдућа са још нешто мадо кисеоника, да се тамо њиме на иово напуни. По томе може се казати, да човек и све животиње са црвеном. крвљу живе од сувишка кисеоника, ади оне га непрестано и иотребују, ако се дисање само за некодико тренутака прекине, она сва ведика кодичина кисеоника нестаје и настаје смрт — угушењем. Еад би сва крв одрасда човека у пдућима кисеоником засићена бида, што никад не бива, јер се увек најмање подовина у венама надазн, ова сва крв — у десет Фуната узевши је — износида би свега 1,6 грама кисеоникова гаса, ади човек за свој живот потребује на један сат од придике 81 грам кисеоника, свакога минута дакде 1 / 2 гр. Па како оно засићавање крви у ствари не постоји, и само подовину од њега за сигурно узетн можемо, у другом минуту нестадо би кисеоника, чим би се на један пут дисање зауставидо. Ади ако је крв кисеоником засићена, пошто она пдућа остави, н ако срце крв свакога минута седамдесет и пет пута кроз пдућа тера, то би, ако у крш, што се враћа у пдућа, нема кисеоника, крв 2, 933 дитра кисеоника из } г дисана ваздуха узети могда, кодичина, која 4,2 гр. износи, крв би тако под обпчним усдовима појединим крајевнма теда од придике за осам пута више кисеоника могла донети, него што га они потребују. Ма да дакде човек за један дан 1,5 до 2 Фунте кисеоника троши , више него што он осем воде иначе од остаде хране узима, за сдучај да му више затреба и за то је постарано и отуда се увиђн, да употреба кисеоника у теду не зависи од придодаска његова; од ове материје за одржање живота, има готово увек у сувишку. Од како је Шенбајн (бсћбпћет) пронашао, да се кисеоник претвара у један врдо енергични гас, што га је он озон назвао, много су се трудили, да такво образовање озона и у крви докаж}', али то до сада још не испаде за руком. Еако процеси једињења са кисеоником у нижих животиња без црвене крви бивају тако исто као и у виших, крв се, у право његова црвена боја што се с кисеоником кемиски једини, у опште само као резервоар узети мора, из којега се веће кодичине кисеоника свима органима доноси. Сиде, што се при кемиским променама ослобођавају, пока3 УЈУ У тодико ведику разнодикост, што поред меканичкога кре-