Отаџбина

о извогима животних силл

651

тања мишића и много ослобођене сиде у електричких рпба електричност, видимо још и иеко светлуцање неких нижих животиња, н. пр. у свитцу. Обоје ово, едектрпцитет и светдуцање, ииак су тако ретки, да их — што се тиче квантитативног цењења осдобођених сида — без дуга разнишљања можемо оставнти на страну. Остају нам дакде још само — топдота и меканичко кретање, Ово иосдедње, што тако јако у очи иада, да б'аш по вему живот судимо, и не сумњамо да неко живи, ако се креће, отвара очи, говори, и ако се ова дедатедност у спавању у некодико и суспендира, ми позиајемо жнвот по издизању и спуштању прсију дисанем, по куцању срца — све ове меканичке радње нису само особина жпвотиња. Ми их надазимо и у најнижпх организама бактерија, тако исто и у батибијусу, као и у биљних ћелица. Познати пример стидљиве мнмозе, Мнпо8а рисНса, која са додира лашће скуиља и гранчице обеси, показује, да и биље може осећати и у некодико својевољно се кретати. Врло упада, што оваква кретања у вишнх животиња зависи од њпхове воље. Ми мозкемо радити, терете подизати, миого ходити, а тако псто можемо то и да не радимо. Све ове радње одговарају кемиеким растварањима у мишићима н ми још не познајемо кемиски процес, који је за грчење мишића потребан, ади знамо да се при грчењу његовом образује мдечна киселина, да се за тим више кисеоника него иначе ва миру удише и више се угљене киседине из плућа избаци. Рад живаца у овим процесима одговара притиску прста, који заиетн ороз на пушци одапиње, патрон се запади, и кемиски процес сагоревања. патрона изазива меканичку радњу, која избацује пушчано зрно. Згоднију слику даје наљење какве мпне едектричном варнпцом. У мишића мора битп опружности, она мора битп савршеноприправна и кадра, једннм ударом кемнски процес а с тиме и меканпчко кретање пронзвести. Живци стварају само удар, ми нх можемо на миру оставити и убодом, едектриком и другим раздражљивим срзствима ипак мпшић на грчење натерати. Са веће кодичине кисеоника што се у крви узме за време рада мишића, бпће зар да свезивање његово са органским материјама даје силу за радњу и мишићима. Умањи ди се придавање кисеонпка једном мишићу, он ослаби, најзад се згрчи, при тровању, кад се узимање кпсеоника у ндућа савршено ирекине, наступи грчење цеде мускулатуре. У осталом, неки иосматрачи тврде, да не постојп непосредно судедовање кисеонпка при кемиском процесу са којега се мошић грчи. Па и кад се кисеопик нз мишнћа ваљаним ваздушпим црпом испрпе , мишнћ се , дражећи