Отаџбина

ПОхДИТИЧНИ ПРЕГхЛЕД Уетанци и интервенције по данашњем међународном праву

(Свршетак) Ади сад замисдимо, да у некој држави, бидо при унутрашним уставним борбама иди у грађанском рату иди и без тога нека извесна странка или вдада иогама гази сама опнгге призната п освештана човечанска ирава, кад тиранија и Фанатизам (бидо редигиозни идн подитички) презру свако право п сваку човечност, те нусте узде бесппду п гонењу, па погажена странка кдаса иди парод у својој нужди позове неку силу нли државу у помоћ да лп ту има места оправданој интервендпји ? Доиста у таквом сдучају правна теорпја нп за час не може сумњати о потпуној оправданости такве интервенције. То је управо најгдавнији од већ поменутих изузетака, у којима се с пуним правом може одступити од правида не-интервенцвје. Као год што је по самом природном праву свакоме поједином човеку не само нраво него .шта више и дужност, да свакоме од разбојника нападнутом иди у опште у своме најсветијем људском праву повре"ђеном човеку прискочи у помоћ, тако исто то право мора припадати и држави. Где је народ неки насиљем п здоупотребом вдасти очевидно повређен у своме најсветијем човечанском праву идп где је нека кдаса пли партија становништва од стране тираније и Фанатизма погажена, злостављена иди где неком народу варварски непријатељ пропашћу прети, ту у помоћ прптећи ма и оружаном руком значи вршити неспорно право, што га има човек према човеку. Ту онда излази на среду оно већ поменуто више начедо човечанске солидарности, које обухвата цео људеки род, и пред којим се и само начело не-пнтервсиције, начело