Отаџбина

ПОЛИТИЧНИ ПРЕГЛЕД

655

државне независиости мора поклонити, јер је у иоследњој инстанцији човек ииак највише ираво, према коме свако друго ираво у засенку стоји. На овим се иравним раздозима оснивада оправданост Интервендије јевропских сида у корист погаженом грчкоме народу г. 1827, и међународно-правна основаност битке код Наварина, где је турска поморска сида уништена. Сви су гдавнији писци о међународном праву потпуно сагдасни у томе, да е такав сдучај на праву основан изузетак од правида неинтервенције. 1 Што се тиче тога изузетног сдучаја оправдане интервенције, који бива у име виших интереса ч:овечности, то нема сумње да ће у цедој Европи бити само једна држава, у којој је највероватније и најдакше да сваки час буду најочевиднпје и најжешће повређени ти поменути интересв и чије дакде унутарње стање највпше може давати повода, да се иокреће питање о таквој интервенцији у име човечности и погажених човечанских права. Која је то држава, то ће сваки одмах погодити; разуме се да је то Турска. Од времена уговора иариског од г. 1856, Турска је изречно у чдану 7 примљена у концерат јевропски и тиме је прострта вдада данашњег јевропског међународног права н његових оиредељаја и на тај „бодесни" и аномадни државни створ. Дакде свакојако и за Турску и њене унутарње посдове и замршаје мора важити оно исто правидо не-интервенције, које важи и за остаде државе по данашњем међународном нраву. А то је сувише још и изречно казано у 9 чдану поменутога уговора, у коме се посебице каже да саопштавање портиног хатпхумајума (турске реФорме!) неће дати право силама да се икада и ма у коме сдучају бидо по.јединце бидо кодективно умешају у одношаје Портине према њеним ноданицима нити у опгате у унутарњу управу њене државе. Тиме

1 Још је Фател казао: »Кад се неки народ с правом дигпе на оружје против свога угаетача, онда је сано праведно и илеменнтоу помоК притећл ваљаиим људима, који своју слободу бране." ОгоЈ4 <1ез ^епз, И у . И. сћар. 4. §. 56. — Шпапски новији писад о међународпом праву Шдие1те каке таво исто: »Б'гп(;егуеп4шп е4гап^еге <1апз ипе §иегге схтИе хзеи4 8'ехсизег, 1огвдие 1ев ШегИв п,е 1'ћитапИе 1а (1етап(1еп1; 6уп1еттеп4...« В&ега паводи ЂеасЋ, Тиатепсе, СоттепШге Т, II. стр. 405. — Тако исто мисле: ШиписЂИ, А. то(1. УбИгегг. § 478. — Нефег, <1. еигор. УбЈкегг. §. 46. — Вегпег 1п4егуеп4шп стр. 3-58. — Знаменвти инглески правник и учптељ међупародиог права 8гг Јатез МасМпГовћ рекао је; „Тоиз 1ее ДгоИа сјиЧше паИоп реи1; (1е1еп(1ге роиг е11е-тете, е11е реи1 аив81 1еб вои(:ешг роиг ппе аи!ге паИоп 81 е11е ев! арре1ее & т<;егтетг.« Наводећи ове речи сдаже се с њиме и ЖТгеаГоп, 11184. <1и ДгоН (1. §ег*8 II. 244.