Отаџбина

иолитнчки иреглед

659

парламенту тадашњи ингллски министар лорд Стенли : „је пе репзе рав ди' П с1о1уе у ауо1г пеих гед1ез, 1'ипе роиг 1ез /~ог(з, I' атге роиг 1е$ (агМез" 1 (ја не мислим да ту треба да нма два нравила, једно за јаке, а друго за слабе). Према томе дакде било би умешање Србије и Црне Горе у борбу своје херцегоначке п босанске браће нротив Турака основано на овим међународно-правним разлозима : 1. што су те две државе од стране једне ратне странке а то је од стране устаника отворено у иомоА иозване ; 2. што ту стоје на среди вајгрозније и варварски повређена човечанска права, која има право свака држава већ из човечних обзнра да заштићује ; 2 и најзад 3. што и самој Србији и Црној Гори овакав вечно запети положај постаје несносан и што морају већ и ради својих сопствених интереса и своје безбедности да му учине једном крај. Могао би можда неко приметити са међународно-правнога гледишта, да је Србија још у неком васалном положају према Турској, и по томе да она не може стојати према сизеренској држави онако исто, као што би могла каква друга са свим незавиена држава. Што се тиче тога васалства Србије ми ћемо овде да приметимо једном за свагда, да баш и са међународноправног гледишта тај назив васалне државе за Србију је некоректан и погрешан. Сам појам васалства садржи у себи много веће и шире обвезе, него што према постојећпм уговорима данас Србија има према Турској; тај је појам у опште заостао још из феудалнога доба средњега века, и у њему беше међу осталим и дужност давања неке војничке помоћи и т. д. 3 Ми овде

1 ВеасЛ-Ђагогепее, СоттепШге II. стр. 457.

2 Једаа од првих инглиских аутора о међународном праву атоје 1'ћИИтоге, оп т1егпа<;10па1 1а^, уо 1. I. 441. правдајући већ поменуту интервенцију великих сила у помоћ грчкоме устанку наводи баш те исте разлоге казујући : „!>' т(;егуеп(,шп <3е 1а вгап(1е-Вге1а§пе, (1е 1а Ргапсе е1 с1е 1а Киз8Је Љп8 1ез а^ајгеа с!е 1а вгесе в'арриуаН виг <;го18 соп81<1ега(;10п8, вауоЈг: 1-0 роиг героп(1ге а V ГппИаИоп ргевзап1е с1е 1'ипе <1ез раг11еа; 2-0 роиг аггекег 1' е^ивјоп с!и 8ап§ ћита1п;" е4с. (у. Веасћ-^а^гепсе, II. 404).

3 Да је то збиља једна од битних п,рта васалства види се међу осталим по томе, што је још у уговору од 15. Јула 1840. у комеје од стране Русије, Инглеске, Аустрије и Прајске у свези са Турском одређен одноумј изме/ју Порте и Мисира — што је дакле у томе уговору казано међу осталим: ,^е8 &гсе8 (1е 1егге е(; с1е тег еп^гекепиез раг 1е расћа ((1' Е^ур^е) 8ега1еп(; соп81(16гее8 сотте ^агзапГ рагИе Аез /огсез Ае V етргге оИотап, е{ сотте егигеЈепиев роиг 1е 8ег?1се Ле ГсНа!.« Мисир је васална држава према томе уговору. А да збиља постојп разлика измећу васалства Мисира и између положаја Србије и Румуинје то међу осталима потврђује и главни зналац ме42 *