Отаџбина

658

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

мерстоновом говору); они ишту неке нарочите аосебне узроке, па да таква интервенција буде међународно-правно као изузетак допуштена и оправдана. Али у оно доба, кад је Палмерстон оно наводио, било је доиста опште усвојено мишљење међу тадашњим пубдицистама да се у унутарњим борбама могу стране државе придруихити овој иди оној странци по своме увпђењу и својој вољи ; па и данас још понеки писац о међународном ираву (као н. пр. ХеФтер) то мишљење застуиа. Но и ако се оно данас већ може сматрати као застаредо и теоријом осуђено, то смо га ми ипак наведи с тога, да се види како и саме оне ведике сиде, које су као н. пр. Ингдиска увек заступаде начедо не-иетервенције, ипак у извесним ванредним сдучајевима умеју дако да нађу међународио-правног оправдања за неку своју интервенцију, кад им то иде у рачун. У остадом то очевидно изгдеда и доста природно и догички, да извесној држави не може бити украћено да помаже ономе, који је у нужди и ко њену помоћ тражи и ирима. Но ово умешање, које би се догодидо од стране Србије и Црне Горе у помоћ својој погаженој браћи, очевидно не би имадо потребе да се правда тим наведеним нубдицистичким мишљењем, на које се некада Падмерстон у поменутој придици позвао. Ми смо већ напоменуди у овоме чданку како су се у грчкоме устанку ведике сиде умешаде у борбу између Турске и гр'ших з'станика и то у корист и помоћ овим посдедњима, и како су оружаном руком натераде Турску да призна Грчку као независну земљу. Јевропско јавно мишљење и цедокупна пубдицистика одобравада је и одобрава тај корак ведиких сида, јер то беше као што смо већ казади онај сдучај интервенције у интересу човечности. који је као изузетак данашњим међународним правом одобрен. Па зар то не би био баш на ддаку исти сдучај, кад би се данас у номоћ притекдо устаницима у Босни и Херцеговини ? Зар ту не постоје потиуно они исти раздози, који су некада у грчкој ствари постојади и помоћ ведиких сида оправдади ? Би ди могдо јевропско јавно мишљење, би ди могда пубдицистика, би ди могди баш п сами званични преставници јевропског међународног праваједанпут овако, а други пут онако судити о једној истој ствари, о једном истом сдучају ? Доиста то не би могдо бити, јер право мора бити за све државе и народе иди једно исто иди — ннкакво ! Иди можда само велике сиде могу бити међународним правом овдашћене, да заштићују човечанске интересе и да помажу погажепим народима, а мање не ? То никако не може бити и у томе погдеду веома је добро казао придиком посдедњег критског устанка г. 1867 у ингдиском