Отаџбина

ПОЛИТИЧКИ ПЕЕГЛЕД

657

вропи више не верује, а како да у њих верују столетни иатниди, који су свагда досада својом кожом, својом крвљу н својим знојем скупо плаћали досадашњу луду веру у турска обећања и дипломатске крнеже! Дипломатска је медијација прошла без резултата; устаници настављају страшну и очајну борбу за своју слободу и отвс-рено зову у иомоИ своју браћу у Србији и Црној Гори, да се активно у борбу умешају. Питање је сада: би ли Србија и Дрна Гора могле да се умешају у ту борбу , а да не повреде даиашње међународно право ? Према свему што смо до" сада навели о праву интервенције по данашњој међународно-! теорији и практици јасно је, да умешањем Србије и Црне Горе у борбу своје хришћанске браће против мусломанског тирана не би никако данашље међународно право било новређено , а посебице не. би повређено било правило не-интервенције, које ту постоји. Има публициста, који са гледишта међународног нрава допуштају чак и то, да у случају грађанског рата у извесној држави свака страна држава има право, да се ма којој од ратних странака придружи као савезник и да је потпомаже. На то се међу осталима баш позвао једном приликом г. 1834. у инглеском парламенту тадашњи министар спољних послова лорд Палмерстон казавши: „У случају грађанског рата, који се изродио услед оспореног права на престо, или услед устанка, који дуже траје, ниједан публициста не одриче право осталим државама да се пР и ДРУ же једној од ратних странака према своме расположењу. Нема сумње да вршење тога права мора зависити од околности. Али цраво само беше опште за све државе које хоће да га врше." Истина то по данашњој међувародно-правној науци не стоји тако, као што је том приликом Палмерстон казао, јер већина новијих аутора као што смо видели баш напротив одриче право страним државама да се умешају у неки унутарњн грађански рат само тек „вшуап! 1еиг сопуепапсе" (како се вели у наведеном ПалФорме у модерном духу у данашаој Турској просго немогуКне, јер је то не само толиким безуснешним ловушајима историјски довазано, него је уједно по најобичнијој логиди јасно, да се на старо Феудално -муслонанско дебло из средиега века не могу накаламити нова политичка начела данашље Јевроне, док се не би и то дебло из корена ишчупало, мусломанско друштво од врха до дна из основа првобразило, а то значи, док де би Турди престали бити ти исти Турци и коран њихова прва и једина књига ! Добро је међу осталим расправљено и доказано то данашње не само финансијско но» и иолитичко банкротство Турске у руском зкурналу »ВЈстникг Евроин" у свесди за Седтембар 1875. у рубриди »иностранное обозр4н1е. к О таџбинд ш. 42